Delo

238 Д Е Л 0 пошто су му тамо Турци почели досађивати, него се измакао на леву обалу Мораве н боравио по разним својим замцима, док се на послетку није настанио у Београду."1 Али се може поставпти још и овакво питање: „Да није случајно Крушевац био престоница деспотова и после 1405. годиие, можда све до буне брата му Вука, када га је њему и уступио?" Да ли овоме мишљењу не би ншло у прилог оно писмо деспота Стефана општини дубровачкој, иисано 21 априла 1408. године у Крушевцу.“1 2 — Ми овде само поређасмо ова питања не улазећи за овај мах у њихово расправљање и придржавајући се ипак мишњења (које горе наведосмо) свога уваженог професора г. Ковачевића. Традиција пак наводи друге узроке о премештању престонпце из Крушевца. Народна маса у опште ни дапас не може да схвати прави значај појединих политичких догађаја. Она увек тежи да све ствари схватп на другп, простији начин, те није чудо што је и ово народ у своје време објаснио по својој логици. Каниц је забележио предање да је Стефан преместио престоницу из Крушевца кад је у њему била начињена прва џамија, јер је на тај начнп Крушевац био обесвећен у очима народним.3 А прву џамију је, опет по народном предању, направила кнегиња Милица, да бијој зет Бајазит имао где клањати кад јој у госте дође.4 Други веле да је ту цамију направила Оливера, јер је и њој Бајазит подигао био цркву код свога двора у Једрену. Псто се тако прича и за развалине од једне друге грађевине, да је то био амам који је Милица подигла била зету своме Бајазиту, те да се има где по прописима своје вере купати кад јој дође у госте. Но Крушевац није много изгубио услед премештања престонице. Он је и даље остао као врло важно стратегиско место око кога су се водили многи ратови, а по паду деспотовине био је за дуго време једна од главних етапа за турско на1 Владимпр Карпћ, Србпја. Стр. 727. 2 К. Јпрпчек, Спомепици српски, Споменик XI, стр. 52. 3 F. Kanitz, Serbien I, стр 267. 4 II сада се у Старој Чаршпјп налазе развалине од две веће старе грађевпие. По прпчању народном, једно је бпла џамија а друго амам. М. С. Милојевић у делу Путоппс дела праве Ст. Србије, стр. 45. мисли да су те грађевпне пз доба ранпјег од Лазара.