Delo

КРУШЕВАЦ 239 дирање северу. II од то доба ми се у разним сноменицима срећамо врло често са његовим именом. Још за време деспота Стефана Лазаревића Турци су па Крушевац нападали. Године 1413. разбио је султан Мусија деспота Стефана на Врбници и освојио Крушевац, Сталаћ и још неке градове.1 Ово би било прво страшно искушење за Крушевац и његово становништво, јер је султан Мусија још те псте године био побеђен од свога млађега брата Мехмеда, кога деспот наговори на буну, и који се, помаган Србима, 1413. год. докопа престола. Има неких бележака по којима изгледа да се том приликом деспот састао с Мехмедом у Крушевцу'1 2 и тада углавио онај уговор, по коме је деспот ослобођен данка и давања помоћи у рату, па чак добио и земаља на источној граници.3 После овога па до пред крај владе Стефанове Крушевац ie био на миру. Али кад дспот Стефан одреди себи за паследника престола свога нећака Ђурђа Вуковића, султан Мурат се наљути и те исте (1426.) године удари с војском на Србију и пленећи и палећп допре до Крушевца, заузме га и опусти околину,4 али се одмах измири са деспотом и поврати му заузете земље. Тек се то беше свршило а идуће (1427) године умре напрасно деспот Стефан и на Крушевац наиђе нова беда. Чим је деспотску власт примио Ђурађ Вуковић стиже му захтев од I султана да му нреда деспотовину, на коју султан полагаше право на осову сродничких веза с покојним деспотом. Ђурађ одбп 1 Наши летописи то овако бележе: „Вв л'ћето с ц к а. царв Моусш разбп Стефана деспота на Врнбници п расипа Кршевацв, п Петроусћ и Сталакв и Кошкшв и дроуге градове и бес числа множество рода христшнского губи саблк)МБ.“ Споменпк III, стр. 126. II ако би било занимљиво знати, инак је немогуће потпуно тачно утврдити, у којој је Врблпцп био овај сукоб, јер их у округу крушевачком има четири. Највероватннје је да је бпо у В. Врбници код Треботина, 2 сата ј. з. од Крушевца; ма да није искључена могућност да је то било у оној Врбници код Бруса, близу уласка у Јанкову Кли°УРЈб ЈеР се °на налази поред старог пута који је водио планпн. билом на југ за Топоницу. 2 Г. Љ. Ковачевић, Отаџбина за 1880. год. св. за мај—новембар, публпковао је расправу „Деспот Стефан Ј1азаревпћ“, и ту о овим догађајима расправља познатом својом логпчношћу. Вели да се у Крушевцу пскупила ова војска од српских, угарских, босанских п турских чета п ту очекпвала долазак Мехмедов, но он дође у Добрич, обилазећи уз пут Мусу, где дође и Стефан са својом војском. 3 Љ. Ковачовић, Отаџбина, новембар 1880. г., стр. 656 4 Љ. Ковачевић п Љ. Јовановић, Исторпја Српског Народа II, стр. 30.