Delo

КРУШЕВАЦ 245 лочеше се постепено померати iyry баш као што се у XV в. помераше северу, и пространим пољем крушевачким опет се хоре ратни усклици. После пораза Кара-Мустафина под Бечом (1688. године) Немци наставе рат, очисте своје земље од Турака на пређу и у Србнју. Године 1689., када се немачка војска налазила у северној Србији (негде око Хасан-Пашине Паланке) Турци су сконцентрисавали један део своје војске у Крушевцу где се налазио и сам серашћер. Они су били саградили н мост на Морави. Но иосле свога пораза на Баточини Турци напусте Крушевац и повуку се к Нишу, а заповедник немачке војске маркграф Лудвик Баденски нрати једно своје одељење Крушевцу да спали и поруши онај мост на Морави по коме су Турци прелазили. Но у овом рату није била срећа Немцима до краја наклоњена. Турци их нотисну северу и пребаце на леву обалу Дунава.1 Није прошло много година а-поново плану рат између Аустријанаца и Турака. Рат отноче 1716. године. На челу аустријске војске налазио се даровити војсковођа Евгеније Савојски који успе да брзо завлада београдским нашалуком и примора Турке на Пожаревачки мир (1718 године) по коме већи део данашње Србије — београдски пашалук — потпаде под аустријску власт. Крушевац, којп је по турској административној подели био у пашалуку лесковачкоме, остаде овом приликом у турској власти1 2 и био је на граници аустријске терпторије. Уговор пожаревачки важио је само дваестину година, јер 1737 г. аустриски цар Карло VI споразумно с Русима отпоче војну противу Турака. Аустрнјанци у почетку имађаху успеха и освојпше нека места.'Њнхова војска беше подељена у неколико одељења. Једно, под вођством пуковннка Лентулуса, продре 20. јула 1737. г. из Ражња у Крушевац прешав код Сталаћа Јужну Мораву. Задатак је био да се освоји Крушевац иузбуни иротиву Турака цео овај крај. Али је то овде било свршено пре њих. Крушевљани Турци су били осетили да се околни Срби нешто спремају и с тога напусте Крушевац и оду у Прокупље, а Круше1 Годишњица VI. стр. 147 2 Но као да ово није била велика штета за Крушевац и његово становништво, јер влада аустријска не беше ни мало боља од турске. Види о томе радове Д-р Драг. Павловпћа у Гласу LXII и LXIY. *