Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПО^ДИТИЧр БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ (1880—1900 год.) XI. Вјера и политика. Неколико мјесеци послије свечаног спровода адресе за с\је* дињење Приморја са Хрватском и Славонијом, показала се опет згодна прилика, да се потуку Срби и Хрвати на Приморју. По спољашњости и по утицају на политичке изборе општина Врлике била је и тада у српским рукама. Убрајала се међу српским општинама. У општини Врлике има скоро подједнаки број православних и католика. Православних имаде нешто више. Хрвати су и од прије покушавали, да отму Србима управу те општпне. Борба није ипак никада била тако јака и очајна, као овога пута. У општпни Врлике, осим православних и католика, било је и неколико породица унијатских. Унпјатски каптол у Крижевцима у Хрватској, настојао је, помоћу Рима и Беча, да што више повећа ту број унијатских породица. Његове стријеле биле су, наравно, наперене само против православних породпца у општини Врлике. Ширење унијатства потпомагали су п католички фратри и попови. Није му била противна, него је то ширење јавно потпомагала покрајинска влада у Задру. Знала је, шта хоће Беч. А Беч је у томе хтио, што је желио и Рим. Билаје заједничка жеља, да у општини Врлике буде што мање православних породица, а што више унијатских. Унијате је лакше превести у католичку вјеру, него ли православне. Баш у доба најљуће борбе Срба и Хрвата на Приморју