Delo

'252 Д Е Л 0 долазио је у Врлику скоро цијели унијатски каптол из Крижеваца са бискупом на челу. Сврха доласку била је, да што више православних породица преведе у унпјатску вјеру. Настајалаје јурија по православним селима општине Врлике. Ту се, свакојаким обећањима, а особито давањем готовог новца, настојало поткупити православне. Трговина је била толико јавна, да су понеки православни за новац прелазили у унијатску вјеру, а сутрадан или мало касније опет би се повратили у православље... Поље ипак није било родно за сађење унијатског стабла и за сијање тог сјемења. Послије много година напорног и истрајног рада и богате пропаганде, Крижевцп, Беч, Рим и Задар нијесу усијели да стеку унијатској вјери у крајпни Врлике, него врло мало породица. Али за то ипак, о владином трошку саграђена је посред вароши Врлике лијепа унијатска црква. У њој служи од владе добро плаћенп свештеник. У таквом осињаку вјерске пропаганде, вјерског прогањања и вјерске мржње, која је морала бити пошљедица таквог рада, почетком јула 1895. одређени су избори за општинску управу. Коловође хрватског јуриша били су фратри, настањенн у Врлици да служе братској љубави и братском миру. Помагали су их фратри из велике крајнне Сиња. Соколили су нх и свакако потпомагали католнчки хрватски поповн н фратрн са цијелог Приморја. Не под плаштем пародности, алн под хрватским барјаком, и у име католичке и унијатске вјере поведена је јака чета, да даде Хрватима управу општине Врлике. У оно доба, у јулу мјесецу, кад се ово наше камење угрије као усијано гвожђе, на коњима јурили су фратри по селима, као бијесни. Купили су гласове код католичких и унијатских изборника. Гдје су знали, да су католички или унијатски тежаци пријатељски расположени према дотадашњој општинској управи, ту су фратри дању пријетили накленим мукама. Гдје по дану нијесу помагале паклене муке, фратри су радили и но ноћи. Кад би радњом изморенн тежак настојао и хтио, да даде мало починка својим утруђеним костима, фратар би халком ударао на његова кућна врата. Тежака је тек ухватио први нај јачп сан, а лупа би га пробудила. Онако бунован отворпо је врата. На вратима би нашао фратра са крстом у руци. Чам би се врата отворила, фратар би на кућни праг наслонио крст и говорио је забезекнутом бирачу: „Ако гласујеш за ришћанина, једнако ти је, као да прегазиш овај крст!“ Су-