Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 265 да трпе Срби и автономаши. Дотадашња браћа и пријатељи тешко се закрвавише. Поповско-правашки листови оштро су запријетили љутима хрватске народне странке, да ће им се тешко осветити за та насиља. Автономашка странка није ништа добила, а није ништа ни изгубила. Задржала је своје мандате, које је до онда имала. Српска странка добила је по броју, али није по врсти. У Боки Которској није више, као год. 1889., биран Хрват за посланика градова. Изабран је додуше Србин, али је тај Србин католик до тих избора пјевао хрватске пјесме. У њему се пробудио српски дух непосредно прије избора. И остале мандате у Боки Которској примили су Срби, један из родољубља, а два из личнпх интереса. Овако је код нас увијек било, осим врло ријетких изузетака. Влада свакако више воли овакве Србе, него ли родољубе. Срби родољуби сметају њој у њеном раду против Срба. Срби посланици, ради својих личних интереса, досађују влади, али их она врло лако ситним мрвицама стрпа у свој џеп. За то се она није противила таквим изборима, него их је радо помагала и ишла им је на руку. Црпски Глас, и овога пута као и год. 1889., попио је неколико горких чаша. Попио их је и — радовао се таквим изборима. Друкчије није ни могао. Мала рука, малена и снага. По свршеним изборима у бр. 36. штампао је Српски Глас чланак о њима. У томе чланку каже се и ово: „Тако српска странка добила је само једно мјесто. Напредак у томе, што је српска странка потпуно побиједила у Боки и рашћерала у њој ону смјесу противника, које није спајало никакво начело, него страст, мржња и себичност. Напредак у томе, што добивамо новијех ваљанијех снага. „Овај свршетак треба још разјаснити. „Српска је странка ступила у изборе без компромиса са некаквом другом странком. Српска странка није се држала са душманима Славенства, душманима Српства и Хрватства, као што Хрвати називаху автономну странку у Далмацији. Јер Хрвати и хрватски листови налажаху само тај главни гријех српској странци, што је на изборима, склапала компромисе са автономном странком. С њега су на нас кричале све хрватске новине и још нас хтјеле тужити пред свим Словенством и хтјеле нам ударити жиг издајства пред сувременицима и потомцима!...