Delo

266 Д Е Л 0 „А сад? Ми смо овом приликом ступили самп на поприште, без договора са автономном странком, а у томе они, Хрвати обадвију странака, сви заједно тражили су помоћ ове исте автономне странке, п задобили су је против нас Срба! „Да не хитамо. Забиљежићемо још једну главну тачку. Закључак већ ће сам по себи доћи. Као што нијесмо тражили компромиса, ми нијесмо тражили ни борбе. Хтјели смо се ограничити на мјеста, гдје смо сигурни, гдје је наша већина, гдје по праву до сад одржаном можемо тражнти, да у сабор пошаљу наше људе. Али јурпшало се на нас. Јуришало се страшно и кивно, крвнички и издајнички.

„У Боки је исто тако. Ту је смјеса још чудноватија. Почело се дијељењем једнога народа на вјере. Наставило се завађањем и митом, обећањима великијех награда за заслуге, што ће се стећи прогонством српске народности, једине што је у Бокп има. Ми сви већ знамо, кад је, како и ко је завргао у Боки срамотно врзино коло, ко.је је имало Боку коначно упропастити. Али срамота је пала на оне, којп су радили о срамоти и о пропасти Боке. Најбоља браћа, Срби католици и лравославни, погодили су чему се несретно коло спремало. Сложили су се, радили су н побиједили су. Побиједила је потцуно српска странка у Боки, а с њом је побиједила Бока. То ми тако мислимо и кажемо, јер смо увјерени, да у Боки престају трзавице и смутње, да за њу наступају љепши дани, које собом носи братска слога. II наша браћа у Боки радила су н радећи жртвовала се, да аждају сатару.

„У првом чланку пред избаре ми смо казали, каква се задаћа пристоји српској странци у сабору. Сад можемо додати, да је и уздигнут значај те задаће и у исто доба олакшан рад нашијех застуиника свјеснијем држањем свију бирача српскијех и пожртвовањем њиховијех вођа. Овакијем држањем уздиже се име странке и храбре ее'њезини представници у сабору.“ Још су се разлијегали весели п тужни одјеци овог изборног крешева, а из Загреба пукло је ново чудо. То ново чудо раширило је још више јаз, који је раздвајао Србе и Хрвате. Почетком октобра 1895. год. Њег. Вел. Цар Фрањо Јосиф посјетпо је Загреб. Том свечаном приликом православни Срби у Загребу извјесили су своју народно-црквену заставу и на православну цркву. Та застава на православној цркви била је знак за до онда невпђена дивљаштва. Хрвати, и ђаци и радници, н