Delo

КРИТИКА II БПБЛИОГРАфИЈА 269 народа као што је бугарски, који од своје стране подноси све жртве за напредак и ваља му признати, да је с успехом корачао путем ирогреса од стварања своје државе па до наших дана. Али је зла судбина бугарског народа остала иста као и осталих балканских народа, који су исто тако као што бугарски народ трпи, трпели кроз низ деценија, док нису постигли, да овај несносан режим скину. Г. Калеб поделпо је материјал на седам одељака. У првом одељку говори о дефиницији и пореклу капитулација; у другом одељку о природи судства, њеној надлежности; у трећем о садржају капитулација; у четвртом: о отоманским покрајинама које су анектовале хришћанске државе; у петом: о капитулацијама у Бугарској; у шестом: о добивеним реформама; у седмом: писац чини закључак. Пошто је овај предмет од јачег интереса за наше читаоце, јер се тиче непосредно суседне нам државе, то ћемо га изложити мало опширније по реду како га је писац излагао. Капитулације су уговор по којима се гарантује поданицпма или штићеницима страних хришћанских држава, који станују поглавито у муслеманским земљама, право да се у врло пространој мери изузму нспод локалне власти и њене надлежности. Но под капитулацијама разуме се не само акта која султан издаје, већ и сва она акта по којима су хришћанске силе добиле у земљама, које су биле у извесном моменту подчињене султанима, и која су слична са привилегијама што им дају отоманске капитулације на које се по истом основу могу позивати као и на саме капитулације, као на пр. ранији уговори пре завојевања отоманског, и уговори који су закључени за властима више мање независних замаља на које Порта још полаже право сизеренитета — као што је случај са Бугарском. Још од 16-ог века султани су одпочели да дају хришћанима многобројне привилегије, који су' долазили да се настањују на истоку. Ове привилегије султани су давали по својој слободној вољи из својих сопствених побода ма да их нико ни молио није за њих. Ово нису били уговори двострани већ-прости благонаклони уступци, који су престајали смрћу дародавца, те су пх они који су их били добили од једнога султана морали поново обнављати од другог који би за њим дошао. Доцннје кад су хришћанске колоније постале многобројне у Турској, стране су силе све те привилегије посебне преобра-