Delo

270 Д Е Л 0 стиле путем уговора закљученог с Портом у међународне обвезе. При закључењу ових уговора Порта није правила никаквих тешкоћа нити опозиције, јер је налазила као сасвим природно, да она то драговољно даје да би по среством ових странаца могла што корцсније експлоатисати природна богаства својих покраина. «> На основу овпх привилегија, које сачињавају суштину ка-' питулација, странци и данас уживају нарочпте повластице у Турској, њихов је положај сасвим изузетан, но што. је у цивилизованим државама. Ово је држава у Држави или влада више држава у отоманској царевини, то је управ страначко мешање у унутрашње послове турске државе. Стране силе имају засебно своје судство над својим држављанима којн ту живе по формално признатом праву. Странцп уживају потпуни оксперпторијалитет, они су у главном подчињенп само власти својих конзула на супрот и против отоманскога суверенитета. Узроци што је анормално овако стање у Турској били су економскн политички, религнозни и што кад су Турци дошли путем освајања у Јевропу, они су затекли обичаје п признање система персоналних закона по којима, странац је имао бити суђен, но законима његове земље које су обичаје турци хтели поштовати и освештали су пх. Но све ове привилегије.које су султани довели давали су их дббре воље, а не по сили, па и кад су се ове привилегије преобратиле путем уговора у међународне уговорне обвезе, и тада Турци нису били нриморани но су пристанак свој дали потпуно слободан. Французи су били први који су добили привилегије на Оријенту. У XVI веку саобраћај је између Француске и Истока био врло јако развијен. Селим II, султан, у знак поштовања према Француском краљу Франсоа 1-ом, 1535 год., дао му је капитулације и ако их Франсоа није тражио. Оне садрже многобројне одредбе о постављању конзула с правом на суђење поданицима дотичпе државе, поштовање личности и имања Француза, слободу вероисповеди, нарочите привилегије наспрам локалних власти и њиховог кињења и т. д. Ове су капитулације послужиле као основица у односима других хришћанских сила са отоманском империјом. Доцније је Француска у племенитој намери (1607 год.) добила од султана Ахмеда III да и сви остали народи који немају свога посланика на Порти могу уживатп исте привилегије