Delo

X Р 0 Н II К А ^ 273Г мисли, а камо ли да говорп о бијегу, за нас има нешто малко важности пошљедњи стих. Ту се говори о Дубровнику. Писац, прије него ли је штампао своју драмску пјесму у три пјевања, прочитао је у некој сједници Матице далматпнске у Задру. Матииа Далматинска, на жалост, давно је већ мртва на дјелу. Овога путаипакје наградила Смрт Мајке Југовића лијепом новчаном наградом, пошто је писац прочитао своју пјесму у тој сједници. Многи слушаоци у тој сједници увјерили су нас, да је ппсац тада иошљедњи стих прочитао Море елавно српског Дубровнпка!... Зашто је у штампи избачена ријеч српског, а замијењена ријечју испод? Штампарска погрјешка не може бити тако крупна. II ако је Матица Далматинска само по имену далматинска, а иначе чисто хрватска, не можемо ипак ни посумњати, да је измјена ријечи српског у испод била увјет лијепој награди. Прошло је, ваљда, код нас на Приморју доба, кад се гледало и на те — маленкости! Писац није могао посрбитн Дубровник том једном речју, а није га могао нн похрватитн, кад је тако измијенио... Трећем пјевању иисац је дао натпис Косово. Приказује нам Косово овом заиста лијепом и пјеснички описаном сликом, којој не би било никакве замјерке, да је језик чишћи.: „Велико подневно сунце. — Све докле допире око, шири се поље класјем позлаћено а ливадама, стаблима п грмљем зарашћено. Жито је на мјестима погажено, ншчупано као да га је нетом град или олуја утукла, оскрвнула — али, овамо прама гледаоцу већ се придигло и полако у тешкоме љетноме даху зањихало. Између жита црљени се свуда жарко маково цвијеће. — На десно стари, дебели храст, — једина хладовина у толнкој раскоши свјетла и шара. „ГБето је! Велико суичано љето дозреле жетве, пуно цвркута помамнијех кријесова а жедно повјетараца, који канда се сви сакрилн у храстовијем гранама. Тамо у даљпни обзорја златна мајка покрила недовидне просторе, удунула горе и бријегове, слила се с прамовима догарајућијех гаришта н обавила једном сунчаном копреном све, што је још жпво и све што мртво на Косову труне. — Гд.је и гдје црна јата гаврана изДело, кн>. 43. 1S