Delo

X Р 0 Н II К А 275 да их умива хлађаном водицом, да их причешћује црвенпм вином и залаже хљебом бијелим, — у овој модерној драмској пјесми пјева додолске пјесме! Чим је испевала наведену пјесму, Косовка Дјевојка спушта се лагано на земљу и тихо заплаче. У разговору са гусларем, прича му, шта она ради по Косову Ja се шетам по разбоју млада, Ког јунака за живота нађем... Писац није био у стању друкчије да нам прикаже рад Косовке Дјевојке на Косову, него само у разговору са гусларем. Преписани су, само малко искварени, стихови из пјесме Косовка Дјевојка. Послије тог разговора појављује се Мајка Југовића, завита у црном руху. Док су Мајка, Косовка Дјевојка и гуслар били у разговору, народ је почео да долази и да се сакупља. Нашла се глава Цара Лазара, па је у литији носе. У литији су, осим силног народа, многи свештеници, владике и патријарси. За њима је Царица Милица. Она, нико други, него баш Царица Милица „диже у вис преизабрани, чудотворни, страховити цвијет, — Лазареву главу одрубљену, а Душановом круном окруњену“. Ово овако пише, црно на бијеломе, на стр. 113. Смрти Мајке Југовића/Кад је и то прошло, четири копљаника „излазе из поворке са штитом, на ком је положена једна отсјечена рука, која још држи сломљени крсташ“. То је рука Дамјана Југовића, која се одмах раствара и даје Мајци крсташ. Мајка држи отсјечену руку до срца, па јој говори: Моја руко — зелена јабуко, Гдје л' си расла, гдје сиутргнута! А расла си на криоцу моме... Утргнута на Косову... равну!’... н — пада мртва та узвишена мајка, јер јој срце ннје могло више одољети. Колико ли је љепша, осјетљивија, природнија и према духу народног вјеровања њежнија народна пјесма о Дамјановој руци? Кад је Мајка Југовића била на Косову и нашла мртве све Југовиће и старога Југ-Богдана, повратила се својим дворовима тврда срца. КаД У јутро данак освануо, Алп лете два врана гаврана, Крвава им крила до рамена. На кљунове б јела пена тргла; 1S*