Delo

366 Д Е Л 0 види. Тренутна сенка ишчезе са лица његова, а очи црне почеше изражавати толико cpehe и љубави, да их је морала сакрити руком... Леон нареди да обиђу варошицу, желећи да избегне овације варошана и Јевреја. Пред њима се указаше величанствене рујпне старога замка са снежним калпаком и они спазише да је цео брег, пут, косе, да је све то врило од народа који је од ранога јутра чекао, изгледало свога кнеза. Спазивши да долазе с друге стране, варошани гомилама појурише ка палати; звонила су сва звона, а жагор и усклици иснуњавали су атмосферу. — Како они воле свога кнеза! — прошапта Габриела. — Осећају да се бринем о њима и мислим на њпх! одговори кнез, погледајући радосно по маси. — Они јаднпци из Красннх Садиба веома су стрпљиви. II из Чортомља су чак дотрчали! —говорио је даље, распознавајући нх по оделу. — То су моја деца, ја их тако миого имам! — Милостиви кнеже! — узвпкну Сила, дотрчавшн на коњу до кнежевских саоница — напред се не може проћи. Да ли да их разагнам. — Сачувај Боже! Пођи ти за нама. Можда они имају молбе. — Немају, кнеже! Они хоће да предаду нашој милостпвој кнегињи со и хлеб, а старнји да је благослове. Сељацп нз Красних Садиба нису овде били има сто годнна! — рече, задуван и радостан Сила. Прси коња ударпше у масу. Као у каквој гомили од мрава утонуше кола. II загрмеше хиљадама гласова: — Живели! Живели! Узмите со и хлеб! Нека би дуго владали нама, и нека би вам Бог био милостив! II Леон виде да га не возе коњи кроз овај народ, већ сами људи, отимајући се да вуку саонице и гурајућн један другог. Вукли су их усред вреве од благосиљања и усклнка уз брдо, кроз капиј.у, до самог дворишта. Тамо у ходнику Леон впде нешто чему се није надао; виде Изу н Машковског. Иза се у последње време претварала да је болесна, а Леон је мислио да се боји матере; међутим, она му је припремала на прагу Холше први срдачни дочек. Узвицп народа били су тако силни, да су чак и професора из кабинета истерали. Помолио је главу на врата и гледао, не разумевајући ништа од свега тога. А за то време људи довезоше кнеза до самог ходника. Гжимала изнђе пред народ јављајући му кнежеве жеље.