Delo

372 Д Е Л 0 најлбижи наши рођаци Хрвати. Вјерски раздор био је за све Славене убитачан, а најпосле за нас Србе. Понављањем само се трују старе ране, а не лијече се. Ми хоћемо да их лијечимо. „Између изображенијех народа учињен је крај вјерском раздору начелом триљивости. Хрвати кажу, да су изображени, не само, већ да просвјете имају на претек и да је могу нама предавати. Нека нам је покажу дјелима људства, а не дивљаштва! Дакле, рекосмо ми, да је трпељпвост и међусобно поштовање савладало вјерскп раздор. Ова се начела данас упорављају и на народне распре, које су данас на дневном реду у свијету. У Аустрији, гдје толико има разнијех народа, гдје су се једни у друге уплели, склапају се министарства и мире се завађене народности на програму: да се поштује постојећи посјед. То бисмо боље српски казали: нека свак држи оно што има. „Бто то је оно, што ми тражимо и нред овом новом вјерском акцијом. Нека свак иде у рај, како најволи. И Турци из Азије учили су нас: да ће градити цркву крај џамије, на у цркву ко ће се крстити, а у џамију ко ће клањати. Ми хоћемо дакле вјерски мир. Ми ћемо се и за њ борити. Ми хоћемо и народни мир. То је наша жеља. То је наш идеал. „Али, док нам се не призна име наше српско и народносг наша сриска, и док пам не признаду и не даду све увјете за наш развитак, мпра не може бити. Ласкаве и празне ријечи ми сматрамо спрдњом. Историјска права немају нигдје вриједности. Хрвати нас никако нобједитн не могу. Ми нерадо говоримо о побједама. Ми бисмо хтјели да међу Србима и Хрватима не буде ни побједиоца и иобјеђенијех. Али они хоће, траже, изазивљу. „Али и ми можемо одговаратн, можемо се бранити. Јер — то смо с почетка нагласили — ми смо у обрани имали успјеха, а покрај најтежијех прилика. Можемо их имати још и до коначне побједе доћи. Нека су нам само редови сложни и на отпор спремни, као до сад. Па уздајмо се и у правицу наше ствари и погледајмо на наше противнике хрватске, што су онн постигли бјесомучнијем ратом иротпв срискога народа.“ Ненадна смрт иредсједника сабора побркала је хрватску већину. Отварање сабора одложено је до половпне јануара 1896. год. Тражио се згодан предсједник у хрватској народној већини. Једва су га нашли. Сабор је за кратко време саборисао и по-