Delo

ДВАДЕСЕТ Г0Д1ТНА ПОЛИТНЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 373 свршавао обичне послове, без веће важности. Између Срба и Хрвата било је и тога пута чаркање о Српству и Хрватству. Понављала су се застарјела досадна расправљања, која ипак нијесу била сасвим на одмет, јер су и настраји били једнаци старима и досадни. II та се борба непрестано понављала. Преносила се пз новина у сабор, из сабора у новине, а из сабора и из новина на улицу. Но сада, послије толико година, од те борбе нијесу се могле поштедтети ни културне свечаности. То се доказало и ове године. У другој половини маја 1896. требала је да буде у Шибенику велика културна свечаност. Подигнут је споменик књижевнику Николи Томазеу. Свечаност се припремала и свршена је као хрватска. Потиснуто и истнснуто је сасвим српско име. „...нека нам нпко не замјера,“ — писао је том приликом Српски Глас у 21. бр. 1896. — „што нам се срце не подиже пред открићем споменика великом сину Шпбеника. Не може се подићи. Ми жалимо себе и жалимо црну судбину наше земље, али чуда стварати не можемо. Томазео је по језику, по узгоју, по осјећају, по књижевнијем дјелима и личнијем жртвама био талијанац. Пталнја га с тога рачуна и може рачунати у највеће своје књижевнике, и најбоље своје синове. Али, колико су велпка његова књижевна и научна дјела, она у нашијем очима блиједе пред свјетлости његова карактера. Презирао је' части и достојанство; мрзио је притворност и лицемјерство; мрзио је насилнике и тиране. Жртвовао се он за слободу талијанског народа, као што би био главу своју положио за напредак, развитак п слвбоду свакога народа. „Срце је његово велико било. Он је љубио сав свијет. Али у његовој љубави најближи му је био српски народ, а најдаљи су му били Хрвати. А кад му се приговарало, да је он славенскога порекла, он је одговарао да јест и да се поноси што у њему има славенске крви и да је он Србин! Јест, тако је п није друкчије. Јер наш народ, и његов језик, и његове пјесме, он је називао српскијем именом, као што се види и у његовој дивној ошени српскијех народнијех пјесама. Кажемо: Томазео пије могао мрзити никакав народ, никакво племе, ни једнога човјека на свијету. Али било је нешто на свијету, што му је било мрско, а то је име хрватско, не ради имена нити ради народа, који се тијем именом зове, него ради политике, што се под тијем именом почела уносити у Далмацију година