Delo

4-i Д E Л 0 — Ах ! додаде доктор вртећи главом. Могу рећи за већину болесника који долазе тамо (он показа зидове Санпетрје) да траже научењаков савет, — могу рећи да свп болују од исте болести, као и ви, што њихов заведен и развратан живот... Хоћете ли да вам кажем своје мишљење о системи неговања које вам је потребно?.. Жените се! Он се заустави; Морис поново побледи при речима: „Жените се!“ — Извннпте, рече доктор хватајући га за руку Изпђоше пз ресторана, прошеташе се неко време дуж авниа кога је сад обвијала ноћ... Ћутали су, сваки задубљен у своје сањарије. — Хајдмо, рече Морис, изненада нробуђен; остављам вас. Хвала вам ua овом утешном вечеру, проведеном норед вас. Будите добри те пншите Ескје-у да би га увернлн да је потребно , да одем. — Ескје ће добитн писмб сутра, пли боље; ја ћу сам проћн кроз ваграмски авпн. Онп се растадоше. IV УIV Брзи северни воз однесе Мориса, у пола скинутог п простртог преко креветца -за спавање. У лупању воза он је иустио да се уљуљка брига, коју је ocehao како му умргвљује удове и мозак. У нркос свега, тојејош бплоједно олакшање, ослобођење, то суморно и болно бежање у ноћи. „Оставио сам за собом оно што ми је мучило срце, мислио је он. Ма каква била будућност, биће боља од овога што сам оставио.“ Три дана су протекла како је одлучио да иде. Размишљајући на та три дана, немир лаганог раздвајања нричињавао му је зло, као што је се заиста н поновнло. Стан у улици Шамбиж био је ту, пред његовим затворенпм очнма на којима су се сушиле сузе. Један обрт електрпчног звонца... он отвори: пред њим је била Јулнја. Њихово дуго удружнвање било је потпуно осветлило њихове две душе, једну за другу тако, да је она одмах читала у Морисовнм очима страховпту нретњу, — чула је