Delo

78 Д Е Л 0 Био је веома ослабно, и тако блед да су му се виделе све жилпце по слепоочницама и челу. Очи су му непријатно сијале — Дошли смо да те обиђемо Леоне! — рече Пза љубећи га у чело. Тада је тек дошао к себи, баци књигу и пружи јој обе руке. — Од срца тп захваљујем. Одавно бих ја већ био у Забужу, али нисам хтео да вам досађујем. Дивно изгледаш, Изо! А где је граф? — Он је мало изостао. Али ти, брате, изгледаш врло рђаво. Лечиш ли се? — А зашто? Мени није ништа. Ја сам нервозан, а од тога нема лека. Али молим те, Пзо, опрости ми што те ннсам на прагу дочекао. Хајдмо у салон. Овде ће ти битн досадан дим од дувана. У салону им се придружи и Машковски и иоздравн кнеза причањем врлина својих швеђана. Тек после тога-боље погледа у кнеза. — Како си оронуо, Леоне! — рече искрено. — Старост! — смешећи се одговори кнез. — Није старост, него љубав! — ноправи га Машковскн. засмејавши се, по свом обнчају. — Како мати? Дигла ларму, а? Ја се дивнм твојој одважности. Ја се за читаву Холшу не бпх смео уснротнвити ни једној матрони, а нарочито вашој матери! Леон наједанпут норумене и оћута. Хтео је као п ранпје да се учини неприступним, али разумеде, да не треба хладноћом и резервом да одговара овнм јединим људима који су га успркос целом свету посетили, што се но мишљењу њпхових кругова једначило с јунаштвом. — Друкчије нисам могао учинити, — одговори — н ако сам уверен, да је у овој ствари мати имала мање непријатности него ја. Али, то је већ било, и натраг се не може. — Ех, кад би се покорпо матерп — отпоче Машковски помирљиво — све би се то загладпло. — Не би, графе.' Оно што сам изгубио, не бих могао повратити том ценом! Нашто покушавати? Људи би ме понова прнмили у своје друштво, и имао бих опет пријатеља. Алн нпак не бих успео да избришем из успомене факат да их ннсам нмао за толико месеци, зато само, што сам ценпо своју част. Ја их не бнх више ценио после те пробе. На вашој љубазно-