Delo

д [•; л о <V2 му никако није било доста. Лнберална је партија говорила да је брак установа која се нрежпвела и да га треба друкчије удеспти, и доиста, породични живот пружао је мало уживања Степаиу Аркаднјевпчу и прпморавао га је да лаже и да се претвара, а то се нпје слагало с љеговом природом. Либерална је партија говорила, или, боље рећи, само је по себи било}јасно да она то говори, да је религија само узда која треба да обузда само онај део становвиштва који је још дпвљи, и доиста, Степан Аркадијевич није могао, без бола у ногама, одстојати ни најкраће молепствије, нити је могао појмити, нашто све те страшне п високопарне речи о оном свету, кад би се п на овом могло весело жнвети. Поред тога, Степан Аркадијевич, који је волео веселу шалу, уживао је по каткад да доведе у забуну ког племића добричину,. говорећи му; ако већ руско племство хоће да се поноси старипом свог порекла, не треба да се зауставн на Рјурику и да се одриче свог првог претка — мајмуна. Еле, либерални правац ушао је у навику Степану Аркадпјевичу, и он је волео своје новине, као што је волео и цпгару после ручка, због оног лаког заноса који му се стварао у глави. Прво је прочитао уводни чланак у ком се говорило, како се у наше време сасвпм без разлога диже толика повика на радпкализам, који тобоже прети да ће прогутати све конзерватпвне елементе, и да влада треба да предузме мере да стане на главу хидри револуцнје — напротив, „по нашем мишљењу, опасност не лежи у хидри. револуцпје, већ у отпору традпцпоналности која кочи прогрес,“ н т. д. Он је прочнтао и други чланак, из финансија, у ком се спомињао Бентам и Миљ, и у ком се пецкало министарство. Са урођеном му бпстрнном, он је разумео значај сваког пецкања: од кога је долазило, коме и зашто беше намењено, и то му је, као увек, чииило неко задовољство; само што му је данас то задовољство кварила номисао на оно што му је саветовала Макрена, п сећање да у кућп иде све како не треба. Затим је нрочнтао н о том да је, као што се чује, гроф Бајст отпутовао у Впзбаден, п да нема више седе косе, и да се продају неке лаке каруце, н да нека млада особа нуди своје услуге, али све то ппје, iiao некад, буднло у њему оног тихог задовољства, пуног лаке проније. Пошто је нрочитао новипе, ношто је нопно и другу шољу каве и појео земпчку с маслом, он устаде, отресе мрве с прсника и, истуривши своје шнроке грудн, радосно се осмехну,