Delo

104 Д Е Л 0 морем, значи учиннти га зансга пталијанеким морем, mare clausum, Јер шта вреди онда аустријска обала и да ли би Ау% етрија н онда сигурна била да има излаза, преко јадранскога мора, у остали свет? Валона је за Бриндизп што Кале за Дувр на каналу Ла-Маншу, како каже нознати географ Елизе Рекли. Може ли Аустрија доиустити ову нолитику? Писац на ово пптање одговара категорички. Допуститн да се Италнја угнезди у Албанији значило бп извршнти самоубиство. То нема нрава нико да тражи ни од кога. Аустрија не сме допустптп да јадранско море иостане талијанско. Шта he бити опда с њеним приморскнм земљама и шта с њом ? Јер са судбином њенпх прнморских земаља везана је и њена судбпна, судбпна Аустрије. Она нема других излаза на море до преко Далмације и Истрије. Целокуина њезпна трговпна иде преко Трсга п Фијуме. Затвори ли се јадранско т. ј. постане ли талијанско, онда приморске земље аустријске царевине остају као у неком ћорсокаку. Трст п Фнјума пашће, а иодићи ће се Венецпја. Ко бн смео да улаже свој капнтал у такву трговину, која завпсп од ћуди и пријатељетва суседне државе? И каква бп то аустријска (и угарска, разуме се) трговпна била, коју би могла Италија да шнканнра п да је у сваком моменту, према интересима и ћефу своме, спречн па и угуши? Јадранско море кад постане талЛјанско значп економскн слом Аустрпје. Јасно је дакле. за што Аустрија не може допустити своме савезнику, Италији, да се угнезди у Албанији. И не само што не сме то допустити, но, шга више, интереси Аустрпје заповедничкп јој налажу, како пнсац мисли, да она буде та сила у чију С(]»еру интереса треба да доиадне Албанпја. То треба нз двојаких разлога. Далмацпја II Босна треба да имају своје залеђје — Hinterlancl. Дакле Албанија не смебптп у туђимрукама. Али исто тако захтевају и велики трговински интереси аустријски. Балканско полуострво треба да буде аустријска пијаца, Absatzgebiet за аустријске продукте. Сада се Beli гради босанска железннца, пстпна уског колосека, до гранпце Босне. Она )ге се временом везати за Митровнцу п тпме бити п Босна везана са Солуном. То је већ нова веза са Солуном, која ra везује са западним делом аустријске пмпернје. Када, временом, буде саграђен још једаи колосек наше, српске, главне пруге Веоград—-Ниш—Солун, када дакле ми будемо ималп два колосека, -— онда ће у истини битп отворена богата долина Вардара п Маћедопнје. Тек онда