Delo

106 Д Е Л 0 српског пресбироа, Александра Петровића, који у једној својој брошири („Mazedonien und die Losung seines Problem") тврди да je Ауетрија увела ред и мир у Босни, и да ће на Балкану, у Ст. Србији и Маћедоннји, дотле бити нереда, докле Аустрија не Јшотреби своје право да проширн обласг свога утпцаја ,.au dela de Mitroviiza“, које joj берлпнски уговор дао! Балканске народности опет нису у стању да реше источно питање. Пре свега немогућно је констатовати тачно етнографске границе простпрања њпхова. Сваки од овпх народа, Срби, Бугари. Грци, хтели би да присвоје што већн део, без обзира па пстинско стање и правпчност. Њпхова статистика једна другу нотире. Онн се узајамно сатиру, а претензије њихове, н неко историјско право илузорнн су. И баш у пнтересу реда и европске културе мора да дође неко трећи, јачи, културнији. Разуме се да је то Аустрпја. Али како ? III. Аустрпја је по иишчеву уверењу са свим напустила балкански ироблем. Она је иустила да се мпрно угнезди Италија. Шта више она је н помагала талпјанску пропаганду, — разуме се несвеено. Аустрија је била прва од европских сила, која је дошла на Балкан. У разним уговорима мира с Турском Ауетрија је себи оснгурала заштиту католика у Турској и известан културни утицај. И у место да ти учитељп у школама п свештеницн католички буду Немцп, Аустрија је узимала Талијане. Тако се ширио талијанскн језик по Албаннјн п Маћедоннји. Овај факат се не може оспоритн. Истина је да је већина ових верских и иросветних нроиаганднста била од Талијана, али се за то не може кривити аустријска дипломација. Пре свега онда, када су ти уговорн постали п слати ирви агитатори католицизма, начело народности није било од овог значаја као сада, а друго Талијани су билп најподеснији агитатори. Талијански језик, н пре ових веза Аустрије с Балканом, био је на Балкану најраспрострањенији од свију осталпх. Томе се не треба чудити — кад се са.мо осврнемо ма п овлаш на прошлост. Млетке, које су владале Далмацијом н Истријом н које су држале неко доба п Грчку (Мореју, од 1687— 17 L8). Њнхов трговински и културпп утицај био је тада без конкурента, искључиви.