Delo

108 Д Е Л 0 да, по уверељу француског конзула, талијански трговци увиђају значај Албаније те стога чпне толике напоре. Та конкуренцпја на трговннском пољу видно се očeha и на цоморском еаобраћају, — јер је од судбоносног значаја у чијим he рукама бити. Талијанп почпњз^ узимати маха и овде и потискнватн аустријско бродарс-тво. Какав је проценат аустријских бродова у саобраћају казују ове цифре: Лојд Рагузеа Пуља 1900 г. 46 40 14 1901 г. 48-7 ЗР7 14'4 1902 г. 45.8 27-7 26*5 1908 г. 22-3 23-7 43-5 1904 г. 8-9 14-9 56-7 Лојд п Рагузеа аустрпјска су друштва, а Пуља талијанско. Цифре сведоче да је у Скадрзт талп.јанско бродарство предузело већи део саобраћаја, да га оно врши. Ни жнво учешће маџарскохрватског паробродског друштва Ungaro Croata не може, по уверењу пишчевом, да пзменн рђаву ситуацпју ио Аустрију — саобраћај је у Скадру готово већим делом прешао у руке Талијана. Акција је у онште тако жива и енергпчна, иаметна п смншљена, а помогнута владом, званичпом Италијом, да талијанска трговнна осваја све внше пијаце балканеких земаља. Тако је извоз из Италије износио у милионима лира (динара): У Турску Грчку Румуппју Бугарску Црпу Гору 1900 г. 25-36 6-25 1-72 0.260 0 065 1904 г. 49-14 10.53 5" 58 0-650 0-238 Разуме се да је још далеко моменат када ће талијанска трговина истиснути аустријску с балканскога нолуострва п да за сада ова стоји несравњено боље. Аустрија је 1904. извезла: У Турску за 91 мплион круна, у Грчку за 17*9 у Бугарску за 26'7, у Црну Гору за 1*68, за Румунију 7-52 милијона круна. Ове цифр.е теше писца. Опе кураже аустрпјске патриоте п иолитичаре да мејдан још није изгубљен, но се шта внше, може још п добнти. Али аустријека акција ие сме бити оваква, — млитава, назаренска. Међутим, по уверењу пишчеву, аустриј-