Delo

АУСТРИЈА II ПТАЛНЈА НА БАЛКАНУ 109 скп државницн непрестано греше. Тако су онп предложили, приликом извршења „рефорама“ у Турској, да командант европске жандармернје буде Талијан! А када су делили крајеве Маћедоније: где ће чији офпцнр командовати жандармерпјом, Ауетрија се нпје постарала за себе да тражп и добије Бптољ илп Солун, већ — Скопље! А колики је тек грех што је Аустрија допустнла грађење црногорске железнпце до Бара, коју је могла спречнтп, јер јој је берлннским уговором дато то право. По члану 24. берлинског уговора Црној Горп потребна је дозвола од Ауетрије да може градпти железницу до Бара. Место да употреби своје нраво, Аустрија гледа како Талпјанп граде ту железннцу, како се носе пројектима као што је овај: да саграде пристаниште Милену. (јужно од Улциња), да регулншу Бојану (што ће по свој прплицп добпти паробродско друштво ,,Пуља“), како узимају монопол дувана у Црној Гори онп, како оснивају црногореко-талијанеку банку, нарочито удружење за извоз и увоз у Црну Гору и Албанију. Талијанн ће, ако не буду спреченп, покренути пнтање и о грађењу пруге ВалонаБитољ. Крајњом небрнжљнвошћу аустрпјеких државннка, по мпшљењу пишчевом, Талијани су осигурали свој утицај у Црној Гори. II Црна Гора иостала је предстража Италије. Онако исто жива и енергична је п политичка акција Италије, као што је њена трговинска. Италија је успела да потпуно задобије албанеске колонисте у јужној Италији п они јој тамо иомажу у освајању Албаније. Протекцијом талијанском покренут је нарочити лист, којп проповеда потребу талијанског утицаја у Албанији — Nazione albanese. У Италији се све живо пнтересује албанеским проблемом почевши од краља па до масе гласача. Први људи, ранијп министри, и они који су постајалп доцније мпнистри, публицисте, књижевннцн — све се то бавпло тим иитањем Најпре га је изнео, као нарочито важно по Италију, Имбријани, а после није било важнијег човека да га није додирнуо. Тако су се њиме бавили п писали о њему Гвичардпни и Сан-Ђулпјано, доцнпји министар. Сан Ђулијано је сада посланик талнјански у Лоидону и један од потнредседника балканског комптета, а важп као зналац балканског пптања. За овима Барцилаји, Бовно, де Николо, де Марннпс, бпв. мпнистар правде. Озбиљнп листови као Ђорнале д1 Италија, Три-