Delo

t МИЛОВАН ГЛИШИЋ 1848.—1908. У редовпма српских књижевника остало је још једно пусто место. Стари и увек насмејаин Милован Глишић је умро. Умро је тихо, као што је и живео, далеко од свога народа, од својих сељака, главних типова у његовом списима. Милован Глишић, као књижеван раденик, био је врло значајан. Његова књижевна каријера почиње се у доба када су се млади и одушевљени људи скупљали око Светозара Марковића да би радили на општем добру. Ти „комунци“ почну 1871. године издавати сатиричан лист „Враголана“, где је Милован Глишић писао под именом Ухељички. Доцније кад су имали два листа „Врзино Коло“ и „Преодницу“ Глишић ради опет и у „Преодници“ има једну сатиричну песму и неколико превода. У почетку Глишићевог рада види се утицај руске књижевности као и у свију омладинаца тога доба. Доцнпје се код њега губи и Милован Глишић је прави творац сеоске приповетке. Сам Јанко Веселиновић, који је увек сматран за осниваоца сеоске приповетке, вели: да су сељаци врло радо слушали Глишићеве приноветке и најбоље их разумевалп. Глишић од свију својих приповедака има мало озбиљннх: „У зао час“, „Задушнице“, „Тетка Деса“ — узор српске сељанке — и „Прва бразда“ — где је сва радост једне матере описана. Иначе кроз све његове радове нровејава његов весели дух. Још једна особнна његових прпповедака јесте — сатнра. Кроз све своје нриповетке Глишпћ је, поред веселости и сатиричан. Оп је увек готов да се пасмеје и исмеје свакога, преко личности својих приповедака. А те личности су увек нравн заиста стварнн