Delo

122 Д Е Л 0 ходник раније казао у делегацијама. И опет смо чули: кака Аустро-Угарска жели самостално развијање балканских држава, њихов културни напредак; и опет смо чули жељу Аустро-Угарске да реформна акцпја на Балкану треба да донесе и донеће очекиваних успеха — умирење и напредак становнпштва у Маћедонији. Али поред ових старих познатих и стереотипних фраза ми смо чули и нешто ново. Барон Ерентал развио је пред аустријским делегацијама своју политику мирног, културног, продирања Аустро-Угарске на Балкан. То је продирање на првом месту освајање економско — продирање аустрпјске трговине. Да би опет трговина продирала, потребно је на првом месту комуникација. Бпло комуникације за Балкан то је пут Беч—Пешта —Београд—Ниш—Солун. Како је главни део ове линије у нашим, српским, рукама, тојесвакако боље бнти у пријатељскпм односима но обратно, те с тога и трговинскн уговор са Србијом нпје на одмет, и вероватно је да ће се закључпти. Осигуран овај главнн пут аустријској трговнни треба иродужити и даље од Солуна, треба урадити да се Солун веже с Грчком. Тада би се могло сувим путоватп из Беча до Атине, железнпцом, непосредно, а не као до сада железницом до Солуна, а одатле морскпм путем. За то треба саградити железннцу од Солуна до Ларисе (грчке вароши) т. ј. добити одобрење од Порте за грађење железнпце, а лако би се нашли синдикати и капиталш У Грчкој опет бп се саградила железница од Атине до Ламије, одатле већ постоји железница до Ларисе. II за ову малу лпнију већ има канитала — француских и енглеских — као и за ону од Ларисе до Солуна, како јављају грчки лпстови. Поред ове главне пруге за продирање аустријске трговине треба јој осигурати још два пута. Једап је веза аустријске босанке железнице до Митровице — дакле кроз новопазарски санцак. Тада би Босна, а преко ње и западни део Аустро-Угарске монархије, била спојена са главном иругом Беч—Пешта—Београд—Нпш—Солун. Уз то ће се босанске железнице (које су уског колосека) везати са српском која се гради (СталаћЧачак—Ужице). И u$ послетку трећи пут био бп — везивање далматинских железница са Црногорском обалом — КоторБар! Та трп пута осигурала би аустрпјској трговннн ппјаце на Балкану. План овај одиста је од великих последица па одпосе и по-