Delo

126 Д Е Л 0 II ДОРИНА. комедија у трн чина од Ђеролама Ровете. Доста иозната тема обрађена је у комедији. Маркпза Фулвпја има снна Николнна који је заљубљен у Дорину, васпитатељицу њене унуке. Наравно да она, племићка, то не може допустити. Девојка одлази и младић јој довикује последње : „Не заборавите ме“. Девојка оставшп без матере одлази неком учитељу певања у пансион где се среће са Николином. Али то ннје онај наивнн заљубљени Николино. Његов рођак Лујђи Д’ Албано увео га је у живот и Дорина налази само блазиранога Маркиза Фулвија место толико очекиваног драгана. Отишавши од ње он јој у име пријатељства, шаље 500 лира, што вређа њен понос и њену чедност. Тада се Лујђи појављује као спасилац. Он помаже увређеној девојци, води је у свој стан, враћа рођаку новац — све маскирајући пријатељством очинским. И сад кад је Дорина постала чувена певачица али уз то и туђа — готово свачпја — Николину се враћа љубав. Он је љубоморан на цео свет, мрзи свакога због Дорине, која се тешко решава да постане жена свога малога „Нене“. Најзад, као и увек у комедијама, она се решава и постаће маркиза. Комад није без вредности, од публике је доста добро нропраћен, али оно о чему треба говорпти то је игра наших глумаца. Г-ца Поповићева — Маркиза Фулвија, као и увек, била је доследна и врло отмена. Г. Тодоровпћ — учитељ певања био је особпто добар. Човек који је некад био певач, улазн сав завијеп и док се не затворе сва врата п прозори он ue говори, чувајућн оно чега одавна нема — свој глас. Г-ђа Тодосићка — његова жена — одлично је играла кокету из „demi monđe-a“. Несела, безбрижна, живи од данас до сутра проводећн се увек радо. Г. Поповић — Лујђп Д’ Албапо, играо је врло рђаво, нарочито кад је Дорину требало да води и да се користи узбуђењем и гневом према Ншсолину. Велики је губптак што је г. Гавриловић морао напустити ролу. Г. Милутнновић — Николино пграо је доста добро, улогу је био добро разумео и ако није добро научио; али пешто што се њему може увек замерити то је да пема ни мало салопско кретање. Кад се уђе у салон, uaрочито код једне даме и то иа мало дуже седење, ту се одмах оставља штап н шешнр. Салон код Дорипе пије био баштенски