Delo

X Р 0 Н II К А 127 €алон да је оп могао задржати штап правећи њиме врло неспретне покрете. Тако је и поред све елегапције одела био опет не-елегантан. Г-ца Бојићева — Дорина — јесте о коме треба највише говоритп. То захтева њена рола и њена игра. Доринн, нежном, * љупком девојчету, могла је одговарати само г-ца Бојићева. Г-ца је своју ролу потпуно разумела, потпуно схватила. Она је играла лепо, неусиљено и видело се да је ствар добро простудирала пре него што је одиграла. Она је била кротка и тиха, насмејана и тачно јој се на лицу огледало задовољство због угодног и мирног живота. Кад је дошао тренутак где треба да дрхти од страха њнеизвесности, то је било тако добро и вешто изведено да је морало сваког задовољити. А плач — био је несравњен. Госпођица је тако вешто плакала како на нашој позорници није скоро могло да се чује. Она је јецала и грцала од суза а кад је пала матери на груди извела је плач и целу ту сцену тако добро, чак п преко очекивања. У трећем чину ппје била толико добра али ииак врло добра. Нервозна, узбуђена и нестрпљпва она је доста добро мучила свога малог „Нене“ али је у свему томе било мало сувишне афектације. Ипак то се лако може дотерати и госпођица која је тако лепо изгледала умеће још боље да одигра. Кроз целу њену игру провејава њен дар и њена ннтелигенција. Као појава она је елегантна и временом, док годнне учине своје, свп су изгледн да ћемо у њој, као појави и као темпераменту, добити одличну глумицу за модерну драму. IIIIII СЛАВЈАНСКИ. После толико година Славјански је, са својим народним збором, опет дошао у Београд. Старн Славјански није оно што је негда бпо. Он не пева. само може да рецитује, јер нема више гласа. Његова кћи, солисткиња има пријатан, мек мезо-сопран, али нема висину никакву. Што је најбоље било на концерту то је хор. Са мало али добро дисциплинованих певача, он изводи одлично све пијесе Његов хор изводи тако добро сва крешченда и декрешченда, како се у Београду ретко кад може чути.