Delo

7 КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 131 је, да има разних података о томе, како велики број мушког становнпштва у северној Арбаннји умире непрпродном смрћу, т. ј. убиством од непријатељске руке. Нопча наводи о томе, како сам тврди, „тачннје статпстичке податке14 за разне тамошње крајеве. По њима би највећи број имала Топлана (у Малисији) са 42% убистава, а средњи број за целу област износио би 19%. Али је незгодно, што нам писац не казује, на који је начин дошао до те статистике, јер овако немамо никаква јемства, да је она „тачнија“ од свих осталих. — Као и код нашега народа тако је и код Арбанаса врло омиљено нуцање у свакој свечаној прилицп, било општој било породнчној. — Необично јако гостопримство и чврстину задане речи хвали писац на неколико места и наводи као доказ за то и своје доживљаје. Помиње и главнија правила, на која се пази приликом гозбе и обеда. Госту се, вели, даје двапут (?) већи оброк него свима осталнма. Једе се прстима из једног заједничког суда, а из њега ваља узимати јело само десном руком. Ракија и мезе не сме изостати пре гозбе. У Малисији се, као и код нас, у оваким прилпкама држе дугачке здравице, док се даље на југ за њих не зна. — У мушкој ношњи разликује писац шест типова, од којих је сваки ограпичен на засебни предео или групу од племена. — Познати појав, да међу Арбанашкпњама има девојака, које се из буди каких разлога одреку удадбе и потом се одевају потпуно као мушки и живе мушким животом, потврђује и Нопча. Он зове те мушкобане амазонкама а наводи ваљда као* арбанашко име за њпх назив Verdžines. — Да Арбанаси нису једноставног телесног типа, то је већ довољно нознато. Изпенађује пак пишчево тврђење, у које морамо унапред сумњатп, да су Клименте као и Арбанаси око Ђаковпце и око Прнзрепа тако у целини плави или плавих очпју као што их писац представља. Тај плави тип као и внсоки раст оп прпппсује мешавинп са Словенима, т ј. са суседним Србима. За Малисоре пак каже, да су у опште црпомањасти, док су му Миридити нешто отвореније коже. — Вредно је помена, да Арбанасп нису н-и блпзу онако озбиљни и натмурени, како бпсмо пх у нас могли замишљати. II Нопча их заиста представља као људе живе, веселе нарави, кији се, вели, врло често и врло много и неуснљено смеју. — Јако одржавање сродничких веза псто је код севернпх Арбанаса као и код црногорских племена. Породични је морал уопште јак, али је чудно, да Нонча зна примере кон9* ЈЈ