Delo

132 Д Е Л 0 кубината и осим тога и такве случајеве, да младожења с невестом најпре држи свадбу и живи заједно једну до две недеље, па се тек после тога венчају. Пнтересантно је, да код Арбанаса све више узима маха тежња за странствовањем, за радом у туђим државама. Нопча наводи, како мухамеданци у Малисији све више одлазе преко зиме у Грчку као пољски радници, док с друге стране Арбанасп из Дебра, Гостивара и Тетова иду у Румунију. А намаје познато, да и нама у Србију нарочпто баш у Београд, сваке године долази све већи број Арбанаса ради зараде. Нема сумње, да ће овај појав бпти од врло знатних последица по арбанашкн народ, на првом месту за његово културно подпзање а затим и за његове односе према суседним народима, а нарочито баш према нашем, сриском. Ми бисмо можда моглп овај екон о м с к и п о к р е т к о р и с н о у п о т р е б и т и д а у т и ч е м о н а одржавање добрнх односа нзмеђу Арбанаса и наших санлеменика у Старој Србији. У засебном, мањем одељку изпети су „географско геолошкп резултати“. Од свега осталог иетичемо, да па много места у северно арбанашкпм нланинама има трагова од глечерске снежне линије и од глечерскгх циркова. Даље, највиши врх у тим иланинама, Маја Радохинс (Маја Rađokins, по свој нрилпцп искварено старо сриско нме), којп се зове и Маја Добранац, имаће но нпшчевој нроцени на 2800 м. внсине. За име Проклетије, којпм назнва.мо главни чвор северно- арбанашких планина, каже Нопча, да се унотребљава само на северној странп те плапине као опште име. Још оиисује п старе речне терасе у слпву Дрпнову. При крају наводп арбанашке географске називе. У књпзп има повпше фотографија, алп су све врло мале п већином нејасне. Нма п једна картица, на којој су јасно одређене граннце између католика п мухамеданаца Арбанаса око Дрнма. До сад су оне бпле слабо позиате. Уз књпгу иде велика географска карта, размера l: 100.000, са приложеном малом геолошком скпцом. У тнм картама има н доста сасвим нових ноједипости а псправљене су и неке рапнје ногрешне одредбе. Јован Ердељановић.