Delo

134 Д Е Л 0 ри Вруку. Ако Аустрија оствари свој про.јект, онда he битп општп рат и у псто време она he свршити као држава, јер Енглеска, Француска п Пруска иоћп he протпв ње. Тако мисле шефови овдашњих мпсија." М. Ц. 0 Иларијону Руварцу. Г. др. Јован Радонпћ, професор нашег Универзитета, штампао је о Иларијону Руварцу студију у Летоппсу а одатле је и оштампао („0 Иларпјону Руварцу од Јована Радонпћа, Нови Сад, штампарија српске књижаре Браће М. Поповпћа 1907.). Г. Радонић, као познавалац Руварчев, изнео је заслуге његове за српску псторијографију, пстпчућп да је Руварац творац критпчке псторпјске школе у нас. То је изазвало г. Јашу Томића да одговорп у „Заставп“ (у бр. 228. и даље) новосадској у низу чланака (под назпвом „Неродољубива историја") на овај рад г. Радонпћа. Г. Томић се трудп да не само редуцпра заслуге Руварчеве но и докаже штету од претеране критнчности, која не обара само традиције п илузије историјске, но често пута сама се греши п о истпну, коју једино хоће да пма пред очпма. II један и другп рад, г. Радонпћев и г. Томићев, изазвали су трећега, анопимног писца, јер се за сада још није .јавпо, да се врати на оба рада п да оцрта лпчност историка Руварца. Писац ових чланака, који излазе у новосадској „3^астави“ („Архимандрпт Иларијон Руварац. Нови прилозп за његов жпвотопис“. Почевши од 5. броја 1908. г.) — иознавао је добро, изближе II. Руварца, долазио је у ред његових интимвих нрнјатеља. На основу својпх аутоиспја и нрепнске Руварчеве, нарочнто с нуковпиком Давпдовцем, пнсац даје интересаптан портрет историка Руварца. Чланци ови су од трајие вредиости пе само за читаоце повпиа но н за стручне л.уде, наше нсторике. Милош Обреновић. Књига прва (1813. до 1820.). Написао Др. Мих. Гавриловић. Београд 1908. Стр. 577. XX. Ово је тек прва књига великога дела г. Гавриловпћа о Милошу Обреновићу. Употребпвши сву литературу, којаје до сада о томе изашла, г. Гавиловпћ је на основи архпвске грађе црпепе из нашег Држ. Архнва, бечких архива, московског и париског израдио псторпју Милоша Обреновића на овој свестранијој и пространој основп уневшп светлости у неке до сада тамне листове овога доба, изневши нова цо сада непозната факта. Књига је од значаја, да се треба нарочитим рефератом о њој забавитп. Садржина је књиге ова: Првп одељак (пре устанка): I. Букурешкп мир. II. Српско-турскп преговори 1812 до 1813. III. Проиаст 1813. IV. Нова турска управа. V. Хаџи-Проданова буна и терор у Србпји 1814—1815. VI. Наде у Русију и у Бечкп Конгрес 18141815. VII. У очи устанка (фебруармарт 1815). Други одељак (Устанак): VIII Борба са Сулејман пашом 1815. IX. Последњп српски покушајп код руске п аустрпјске владе у Бечу. X. Преговорп с Куршпд пашом п Марашли-Алп-пашом. XI. Српскп устанак u Порта. XII. Руска пнтервенцпја. XIII. Мпр пзмеђу Милоша п Марашлије. Трећп одељак. Почеци снољашње п упутрашње политике 1810 до 1820: XIV. Стање у Србпјп у uoчетку Маршалпјцце управе. XV. Првп корак Мплошев код Русије п жалбе нротив Порте 1816. XVI. Српско иптање и пнструкцпја барона Строганова. XVII. Питан.е о старешннству над народом. XVIII. Смрт Петра Нпколајевнћа, Молера и Мелептпја Нпколића. XIX. Мплош и српска емиграцпја у Бесарабији. XX. Карађорђева смрт. XXI. Строгапов н Порта према Милошу. — Наследно кпежевско достојанство 1817. XXII. Преговорн из-