Delo

БЕЛЕШКЕ Улогакнеза Александра Карађорђевика у кримском рату. Свршетком прошле године штампао је А. А. ГирсЂ књпгу „PocniH п Блпжп1н В остокђ“. Ово дело нема особитог значаја за изучавање слабо разрађеног пптања о улозп Руспје нз „Блпжем Истоку". У књпзп је сабран случајнп матерпјал, као пзвештајп рускога консулата у Јашу у другој половпнп XVII века; ппсма Ногеса, бпвшег уредппка царпградског лпста „Journal de Constantinople" за време крпмског рата, одломци из журнала маршала Кастелапа о пстом рату; понешто пз повпјпх дела о односпма Немачке п Русије за време тога рата, п вапослетку: пнтересантнп превод из првога броја од 1896. г. „Revne d' histoire diplomatique“ чланка једног француског дипломате иод насловом „Енглеска п Русија на Истоку 1876.—1877. г.“ УдругОхМ пнсму Ногеса, које јебило упућено поверљивом лпцу и рођаку кнеза Ђорђа Гпке, налазпмо под датумом од 2. анрнла 1895. г. ове пптересантне врсте. „Крупна новост: у прошлу суботу стигла су овде трп нарочпта изасланика из Србпје, један капу-ћехајп кпежевпне, другп Канппгу (енглески посланик) п трећп Ла-Куру (француски посланпк). Сва тројпца донели су једну псту вест: аустрпјскп консул у Београду захтевао је од кнеза Александра, да аустрпјска војска заузме кнежевпну. Због тога што је Влашку п Молдавију већ заузела руска војска п што енглеска п француска војена ескадра стојп у Безпку, спремна да уђе у Дарданеле. Оваква мера могла бп предупредитп свакп устанак, којп бп се, ако се почне, распространпо по целој аустрпјској терпторпјп. Кнез је категоричкп одрекао п пзјавио, да он сам може сачуватп мир у земљи. Аустријскп консул је одговорпо, да ће у оваквом случају аустријска влада то учпнптп без одобрења кнежева, а последњп је одмах предузео мере да са топовнма сретпе Аустрпјапце само ако се онп јаве. „Ова новост изазвала јб овде велпко узбуђење. Канинг п Вплденбрух (прускп посланпк) виде у ово.ме пздајство Аусгрпје. Ла-Кур мпслп да је ово у такој мерп неразмпшљено да још до сад у то не верује. Порта пак питала је .јуче о овоме Брука (пнтернупцпја, представнпка Аустрпје) п није баш најмпрнпја због намера бечкога кабпнета. Пнтернунције је доста плашљпво изјавпо, да се ова мера предузима у пнтересу саме Порте, која је због нечега не желп. Вилденбрух је говорпо врло неирнјатне ства-