Delo

ТУЂИПЦИ 0 СРБИЈИ И СРПСТВУ 145 заседање. Пред закључак седнице затражи ми Канцелар забелешку, и на основу ње предложи ред саветовања,'што би једногласно усвојено. Вечерао сам с Вадинктоном и Сен Валијером код Пурталеса. Први ме је умолио да с Бизмарком говорим о Грчкој п да дознам његове односне намере. „Јуче сам имао да пзвестим Престолонаследника о раду Конгреса. У један по иодне седннца редакционог одбора. Као његов председник држао сак кратак говор, у коме сам изложио нашу задаћу. Овај је пријатно састављен: Одо Руел Убрил, Лонеј, Хајмерле, Депре и Каратеодори.. У два, седница Конгреса, на којој је претресано велико питање о посадиБосне и Ерцеговине Аустријом. Најпре је Андраши прочитао једну дугу изјаву, према којој се Аустрија могла сагласити само с таквим решењем овога питања, којим би се зајемчио трајан мир. За тим је Солзбори прочитао једну изјаву, по којој се мир може зајемчити тако, ако Аустрија уђе у ове земље, на што су поступно дали свој пристанак представници свих сила. Само су Турци протествовали. Приликом претресања о правима која треба да добије Србпја, дошао је на ред говор о Чивутима, и том прилнком је Горчаков говорио против ових, паглашујући да он прави разлику између Чивута и Јевреја, јер док се први беда последњи могу бити изврсни људи, о чему дају пример Берлин и Лондон. Његов говор је у опште узев био слаб. „Данас — 29. јуна — од 11 до 1 часа радио је српски одбор на утврђивању границе. У један редакциони одбор. За тим иуна седница, у коју су уведени Грци. Они су изговорили своје беседе и за тим се повукли. За време ових говора спавали су спом праведника Солзбори, Биконсфилд и Вандиктон. За тим је претресано пптање: да ли да се приме и Румуни. Канцелар је био противан томе и гледао је да наведе Горчакова да се изјасни против. Али овај то није хтео учинпти и тако ће г.г. Браћано и другови бити примљени у понедељак, „Данас — 30. јуна — мијебио Бловиц,који јеврло задовољан кампањом коју је одавде водио у Times-y. Он тврди, да је њоме утврдио положај Биконсфилдов, и на тај га начин учинио блажим и попустљивијим, што је све ишло у нрилог рада на конгресу и у прилог мира. За све то жели признање од Аустрије, Италије, Немачке и Турске. Има изгледа да ће добићи одличија, и ја треба да му прибавим немачко. Рекох му да ћу покушати. Сматра немогућним да Батум припадне Русији