Delo

146 Д Е Л 0 и за то га треба прогласити слободним пристаништем. — У један час редакциони одбор. За тим преговарања с Шуваловом о српској граници, о истом предмету с пруским ђшт. потпуков- • ником Блумом. „Јутрос — 1. јула — седница одборска о питању граница Србије, где не могасмо доћи до закључка, пошто Мехмет-Али прави тешкоће. — У конгреској седницп је свршена румунска ствар Г.Г. Браћано и Коголничеано позвани су да изнесу своје жеље. Изгледалп су прилично збуњени пред ојзим збором европских заступника. Узев све скупа били су врло прикладни и умерени. — За тим се претресало о Црној Гори. Оба моја одбора натоварена су новим пословима. Јутрос ми је био — 2. јула —Розенбах (баденски министар) да ми говори о границама Румуније. Али се ту не може много помоћи. Розенбах држи да је Бизмарк страсно узбуђен против Румуна. — У l1/* седница одбора за ограничавање, у 2 конгреска седница на којој сам први пут имао нешто мало да говорим. Она је била занимљива нарочито због лепог говора Шуваловљевог против Турака. С много дара и одмерености он је заступао руско гледиште. — У пет часова дома. Овдеједошао Бловиц да се с њим одвезем на вечеру код.канцелара. Бловиц је био срећан. Бизмарк га је обделавао у интересу руских захтева на Батум. Али је он заступао инглеско јавно мњење које је по њему против Батума, и које ће се окренути и против Биконсфилда, ако само овај испустп Батум. Али је он поступно очевидно попуштао под притиском Бизмаркове љубазности. „Јуче је одбор за исправљање граница отпочео своју седницу у подпе. Најпре је вођен говор о бугарској граници, и дата су упуства потпуковнику Блуму за расправу у стручној комисији. При томе су избиле на видик тешкоће инглеске. У конгресу су Биконсфилд и Солзбори пристали да се Бугарској даде софиски санџакг За тим су нашли да овај иде далеко изнад балканских огранака, и да су према томе пристали ua много. Хтели би да то поврате, и при томе су безобразни. Против тога је протествовао Шувалов, и ја сам дао налог потпуковпику Блуму да потражи средњи излаз. — За тим се у два часа састао редакциони одбор, који се саветовао о уређењу Пст. Румелије. Прн томе је нао приговор од Каратеодорија против тога да њен унравник мора бити хришћанин. Алп смо *ми преко њега прешли. Иреговорп су се растезали, и били смо