Delo

ТУЂИНЦИ 0 СРБИЈИ II СРПСТВУ 155 говом помоћи дошли до рефорама. Свакако се на пријатељство тако разривене земље једва може рачунати. — Панславистичка странка ће аустриско-иемачким савезом претрпети пораз, и на тај начин ће се створити могућност, да се консервативном правцу у Русији пружа помоћ“ (274—278). „У 11 сам отишао у Царевинско Веће — 22. фебруара 1880. — и говорио с разним посланицима. Чланак у „Norđ. Allg. Zeitung", у коме се говори о нападном положају Француске и Руспје учинио је велики утисак, и објашњује се на све стране. Доцнпје сам од Канцелара дознао да га је сам писао да би утицао на расположење посланика приликом гласања закона о војсци. Смејао се кад сам му причао о произведеном утиску (290). „Приликом јутарње шетње — 11 јула у Подздаму — Престолонаследниковица је говорила много о Источном Питању. Она сматра да би било опасно ако би Русија заузела Цариград, и сумња у основаност тврдње, да би то заузимање донело собом ослобођење Русије. Она верује да бп се могла из Бугарске и Грчке образовати нарочита држава, којој би Цариград био престоница. Нада се, да се ни данашње инглеско министарство не би могло задобити за пристанак на руско заузеће Цариграда (301). „Што се тиче замерака Вашега К. и Ц. Височанства (из једног извештаја Престолонаследнику од 15. јула 1880.) против нзашиљања наших официра и чиновника у Турску, канцелар пе може с њима да се сложи. Он држи ову меру корисном у многом погледу. У првом реду, тако развијена делателност биће поучна за дотичне, давши им прилпке да покажу меру своје употребљнвости; уз то нама расте у њнма број поузданих извештача, које ни на који други начин не би могли створити. Не треба поред тога потцењивати ни утицај који ми тим путем добијамо у турским земљама. За нас нпје меродавно питање: какве ће последице овај споразум имати за Турке, ни да ли он годи или не европским силама. Нашој политици није задаћа да се брине ни о турским ни о европским интересима... Нама може бити корисно да имамо и Турке за пријатеље, у колико то наши интереси допуштају. Турску артилерију образовали су пруски офицпри у једно време, кад смо ми били с Русијом у најусрднијем пријатељству, и ми смо тиме добнли утицај и корпсне односе у Турској. Ако би рускн шовинизам, панславизам и противнемачки елементи хтелп да нас нападну, нама пе би била равнодушна отпорна снага Турске као ни њено др-