Delo

156 Д Е Л 0 жање. Она нам не би никад могла бити опасна; али случај није искључен, да њени непријатељи буду и наши.“ (302). „Из једног разговора који сам имао са Сабуровом — 27. маја 1881. —излази, даће преговори, отпочети прошле године између Берлина, Беча и Петрограда, довести ипак до обновљења Тројецарског Савеза. Изгледа као да се ствар води у великој тајности. Сабуров (руски дипломата) је држао, да сам ја са ствари упознат, и с тога је опширно о њој говорио. Пзмеђу Берлина и Петрограда нема тешкоћа. Из Беча се поставља још погодба, да се уз признање присаједињења Босне и Херцеговине допусти Аустрији да присаједини и Повопазарски Санџак, и да се све то унесе у уговор као саставни део аустријске државне области, која би се имала бранити, — погодба на коју се у Петрограду неће наићи, пошто цар неће уступати више него што је учинио његов отац (Александар II). Сабуров ипак мисли, да ће се ова тешкоћа отклонити, и нада се да ће скоро потписати уговор, који овде (у Берлину) има да се закључи. Он је још говорио о руским приликама и причао да су сви Руси који кроз Берлин пролазе задахнути уставним тежњама. Он сам не изгледа одлучан, јер се боји, да Устав — као што му је и канцелар говорио — не изазове са својим представничким телом средобежне тежње (311). „За тим је (Бизмарк) прешао на руска наоружања — у Гастајну 6. септембра 1883. — те ће рећи: Наравно они нас предусрећу увек с лепим речима, али при томе се оружају н стоје на граници спремни за рат. Шта ми помажу красноречија, кад ми се уз њих прислони на груди запет пиштољ? Тако дуже пе може ићи. Истина, да они тврде како је све то намењепо Аустрији; али ми не можемо допустити да се Аустрија слаби и разорава. Ако би ми то из прикрајка мнрно посматрали, доживели би, да се после рата образује против нас тројни савез из Аустрије, Русије и Француске. Ко у Европи не може да буде миран, тај мир угрожава.“ Изгледа ми као да би Бизмарк сад хтео да све више проширује савезе. Присуство Браћана кога је он из Букурешта позвао упућује на намеру савеза с Румунијом. Забрипуто гледа на Бугарску, где се Кнез сад нротив Русије држи на задњим ногама. Оп му даје за право. Црногорски Кнез хоће да има Херцеговипу, и обвезује се Турцима, да ће им зато чувати мир у Албаннји. Карађорђевић би хтео да постане кнез Бугарске, како би добио Србију. То су