Delo

168 Д Е Л 0 Оружаник поздрави и оде. „Што ћемо сад?“ говорио је судац лекару „Ништа но да се вратимо" одговори овај хладно. „Сад и не остаје друго“ мрдне судац. Нареди да се одмах упрегну коњи. Обилазио је од лекара до писара. „Запишите“ рече писару „Судбена комисија дошла на лице места, нпје нашла љешину, које је по несретном догађају нестало.“ Писар се пожури да истегне из једне торбе дивит и хартију и напише што му је судац казао. Путем у кочији говорио је судац лекару: „Сва крпвина пада на оружнике, који нису извршили мој налог.“ Лекар је ћутао. Наједном упита: „Мислим да ће мени бити плаћена комисија?“ „Свакако“ одговори судац „И мени, јер ту нема моје кривине.“ Нареди да кочија стане пред оружничком касарном. Позове стражмештра и њему сиомену да одмах извести о случају, јер се има послати на старију власт. Кад је дошао у суд, одмах потрча у своју собу и написа дуго извешће, у којему је спомињао да је, ради тешког пута у Е — к, био дао наредбу оружницима да пренесу љешину у Т

ц, али они се нису одазвали, већ поручили по другим и тако, радп њихове кривине, суд није могао да учини своју. При сврси је препоручио да се даде строги налог оружницима нека се у сличним случајевима држе строго наредбе суда. VII.VII. 0 догађају писале су и новнне и могло се читати под насловом: „Чудно осујећење једне судбене комесије“ дуго описпвање песретног случаја. Већипа је повина завршавала препоруком влади да се направе бољи путеви, а старија је власт повела поступак проти суцу и оружницима, који је свршио тим да је имала право и једна и друга странка. Само суцу нису хтели да плате комесију, јер, тако је стајало у разлозима „комесија пнје била извршепа."