Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНПЈИ 179 — Ово је, одговори послужитељ, показујући руком собу за коју у почетку бех разабрао, Да је војни музеј. — Па ту је оружје, прпјатељу ! — Па ту је оружје и ујшпан Плосило, кадје ту! Шта да му смета оружје! — Тако је, рекох. А је ли ту ујшпан Плодило? — Да је овде, био би кључ у вратима, и ја бих те одмах запптао: ко си? шта хоћеш. Али је ујшпан код сзетлога моглића, којему је он укбук, ако незнаш! А ти ко си? — Ја сам укбук латинске школе, истом дапас постављен! Послужитељ се мало збуни, стаде по војничку, дотаче прстом капу и рече: — Е, опрости, нисам те до сад виђао! Ти си дакле Вако Даламарац, који су добио службу са 80 фириуна на месец? Насмејах се. Дакле сав свет у Ja^Mimii води рачуна о мени и зна шта мном бива! Изгледа да се свима чинило, да ми је много плате одређено. Запитах га: — Могу лн онамо изпћи, пријатељу? — Можеш, како не! Зар нисп нпкад улазио у Доминку? Онамо је Великн Суд, а мним да је и господар онамо. Алп је слободно да пређеш, па ако хоћеш и да свратиш у судницу. У нас је све слободно што није противно вољп господаревој. Збогом пошао, ујшпане! Сретна ти била служба, дај Боже! Ја сам Њежо, послужптељ државног савета, музеја и ујшпапа Плосила. Ако Бог хоће, ја сам првп од послужитеља из Доминке који ти је службу честитао! Разумех наговест, те му дадох пола фириуна и отидох даље. На крају дугачог ходника видох да је други крак Домннке (која је, као што већ рекох „зидина на глагол), много краћп. При крају, пред неким вратима, збиља се гомилаху људи. Тик иза гомила беху друга споредна врата. Упутих се лагано, протискох се кроз гомилу, па застадох, јер угледах могла. Сеђаше на једној обпчној дрвеној столици, руке спустио пиза се, а ногу пребацпо преко ноге. Зањим се укрутила четири крилаја. Десно од њега, стајаху два сељака. У дну собе, за дугачпм столом, сеђаше шест великосудпја; иза њих секретар Фифилог, нза њега на крајевпма писари. Разабрах, да се она двојпца сељака иарниче око граница земаља, или око потрица. II судије кад прављаху нптања, и они кад одговараху, обраћаху очи на мог’ла.