Delo

182 Д Е Л О ђашг, јер, као што у почетку испричах, француски језик им је био паука над наукама! За дивно чудо, и ако су сва четнри наставника Маврћанина знала руски, никад се и не покуша, да се тај језик уведе у школу. Ђаво би га знао, канда је изгледало, да је то педостојно једног мавритског лицеја, и ако је руска обилата помоћ готово за све државне потребе добро долазила, и ако се у женском лицеју не само предавао руски језпк, него се највише њим и говорило. Што се тиче ђака, њихове уредбе, њихових особина, о свему томе знао сам потанко све што ми је требало знати. Најмање десет пута видео сам их све скупа, са њпховим наставнпцима, кад, два по два, нду из Доминке у мапастирску цркву. Бнло их је око стотине. Напред су ишли њих, ваљда око тридесет, у блузама са металнпм пуцима, у свнтннм чакшпрама и са чизмама. То су били домроји (племићи), који су од државе имали храну, стан и послугу у манастиру, а којима је био надзорник техничар Шаманов. Плебејска деца (несоји) иђаху за њнма у сукненој мавритској ношњи, неки одрпани, неки искрпљени, а становали су и хранили се, (они који беху из унутрашњости) где су могли и како су могли по Јамини. Знао сам такође, да се дешавају свакидашњи сукоби између Коленовића и Никоговпћа, што доводи наставнике у велике неприлике. Али што беше веће чудо, неки се и од наставника такође сматраху као властела, те гледаху с виснне другове плебејце, особито два Даламарца, којима ћу се и ја придружити. То мп се врзло по главп, докле је старп дарсер дрему. цао, а она двојица, обузета својим мислима ћутке седела. Најиосле дарсер прену се и отиде да нрилегне, а наш старац намах скочи и узе ходатн по собичку, трљајући руке, ваљајући очима, шкрнпећп зубима, тако да се нас двојица збиља препадосмо и ако бесмо иавикнутн на то. Одједном, утишап, стаде преда ме и заиоче: — Дакле, бештијо, нстреси одмах и све што имаш! — Нећу, рекох, докле не седнеш! — Али све, искреио, верпо! рече оп седавши. Ја испричах баш све, пскрепо, верпо, лагапо. Араб се трзао, иа, при крају, рпкпу као лав. На то упаде Пјур, црвених очију, а једно му је око сузило. Па стаде тепати староме: — Ста је, дусице!? Ста се десило моме Старом?..