Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 181 вао је, трљао је дланове, говорио латинске пословице и ставове из Светога Писма! Разуме се, да су он и Пух једва чекали да останемо сами, да би дознали какав је био мој разговор са министром. Најпосле ја заподенух разговор о предмету и распореду. По њихову мишљењу, требало је предавати француски језпк у сва четири разреда сваки дан по један час. Осим тога, требало је да ја предајем рачупицу и ночетну геометрију. Кад сабраше број часова, изиде пх сувише. Ја на то предложих, да за нрво време, за повп језик састављамо сва четири разреда заједно. То нм се свиде, алн нађогае, да he битп запреке и у томе, да he старији ђацн негодовати што се морају мешати са сптнадијом, H ако he и они као и најмлађи бити почетницп. Пух истаче да се боји, да he се племићи (домроји) томе нротпвити. Дуго смо се о томе препирали, па, најпосле, њих двојица начелно усвојише мој предлог, као најпрактичнији и најподеснпји за прво време; разуме се, то he се изнети пред наставнпчкп савет. Урекосмо да ја дођем у школу у три часа, па he ме Араб приказатп ђацнма, а после читири часа утврдпћемо распоред, тако да ћу ја моћи већ сутра дап стугшти у дужност. Разуме се, да сам за четири недеље доколице по Јампни, познао се и са осталпм професорима лицеја. Беше их четворица, сва четири Маврићанина, у маврптанској ношњп, млада и нежењена. по спреми тројица богослови, а четврти техничар и сви школовани у Русији. До пре четири године, школа је била богословска и учптељскаг па кад је родила доста пајева п сеоских укбука, влада је преобрази у нижу латинску школу нешто налик на француске лицеје, одакле he у будуће бптп расаднпк вишпх чиновника, или, одакле he ђацп моћи наставити школовање по Белмиру. Предавало се у њој: наука хришћанска, језици латински и левкадски, историја и географпја, математика, врло мало природнпх наука, привреда н цртање. Сем латинског језика који је стално предавао Араб, и цртање за кога је био техничар, да су наставници како кад мењалн предмете због тога је било често свађе. Влада је муку мучила да набави наставника француског језика, који је требао да буде Левкађанпн. Узалуд су у службеном листу објављиванн стечајп за то место узалуд су и приватним путем тражилн наставпнка, не би га ни од куд, док мене случај не нанесе у Јамину. По томе се може судити какву су ми важност давали, пре свега ђаци, па и гра-