Delo

184 Д Е Л 0 клекао п склопио руке на великом ковчегу, према Богороднчиној икони. Значи: пијанство издушује у богомољству. Упутих се ка Плосилу, али пред кућом сретнем их све троје, г-ђу Мему, Плосила и Шилоја. Све троје ми честиташе. Учини ми се, да је добри Плосило хтео узети званичан израз, али се брзо предомисли и започе: — Ето, тако, мој стари Вако, сврши се ствар пре и друкчије неВо што смо ми предвиђали, али већ синоћ знао сам, да ће се то још данас свршитп! Шилоје застаде и додаде: — Дакле, пријатељу Вако, сад се одлучи хоћеш ли к нама? Као што сам ти већ говорио, собу имамо, а где се троје храни, ласно ће и четвртп! Разуме се, имаћеш и прање и огрев и п послугу, а све то за 40 фириуна месечно: — То је заиста пријатељски и заиста сам вам захвалан на такој понуди! Пристајем! рекох. Пристадох без и мало предомшнљања, и ако бејах сасвим заборавио пређашњи разговор са Шилајем. Г-ђа Меме додаде: — Не треба да вас уверавам, да о каквој заради с наше стране не може бити речи, пошто већ и сами знате јеминску скупоћу. Али мило ми је, да се к нама придружите због господина Круна, који вам је искрени пријатељ, а ретко одлази од куће, те му треба друштва! И Круно то потвди, падометну: — Зацело биће и на његову корист материјалну и иначе јер је млади госиодпн сувише наклоњен бучном друштву и весељу! Ја им поново захвалим и утврдисмо да ћу се к њима преселити нрвог децембра, дакле до седам, осам дана! Шилоје отпрати жену ка женској школи, а ја се унутих са Плосилом нреко дворског трга. — Имам нешто посла у канцеларији у Доминци, иа ћу онда на час, ка мог’лићу, започе он. Ја му узех причати нотанко, све редом, шта је било од кад се у зору растасмо нред двораном; дадох му претпис, да га прочита; испричах му разговор са Зујом, али изоставих, разуме се, оне речи о њему. Мени је било врло непрпјатно што је постојала затегнутост нзмеђу њега и наставншса лицеја, који га пе хтедоше признавати за старешипу, а којпма се он на основу