Delo

188 Д Е Л 0 Јозој настави смишљену говоранцију. Увери нас, како је њему тешко примати се такве дужности, која he њему, по форми бити споредна а у истини главна! Увери нас, да he нам бити друг, а не старешина. Обавести нас, како he сваког дана у одређено време долазити у завод итд. Понови се церемонија приказивања. Араб, који је искрено био весео због те новости, пође са Јозојем по разредима да им прикаже новог управника. Деца се такође неизмерено обрадоваше, али због другог узрока, нови управник даде им слободу за цео дан! Пође све као намазано, бар мени. Ја сам са најбољом вољом ходио на свој посао, а у кућн већ трећег дана поправљао стотину задатака. Нисам свраћао ни у гостионицу, ни у читаоницу, ни код Мијауша, ни код др. Дига, — једном речју: нигде! Шетао сам дуго по смрзломе пољу, па право у кућу, гге сам, као што рекох, радио или писао Атаци и пријатељима, или, но штогод састављао, или преводио за Поклич! Моји земљаци одобрише ми што се селим ка Плосилу. Моме школском старешини и шефу редактору, свакога дана бивах свето већма у вољи. Моји ме ђаци баш искрено заволеше, што се одмах разгласи по Јамини. Елем, након доста страдања, постадох миран и задовољан човек, могу рећи: баш срећан! Преостајало ми још да, по дужности, (а и по срцу) приступим своме господару и добротвору. Али господар није излазио из двора, јер беше лако назебао. То је трајало читаву недељу дана.