Delo

ТРЕНУЦИ НЕРВОЗЕ Дајте ми коју капљу заборава! Да благотворне, попут морфиума, Болесне слике раздраженог ума У склад доведе с најездом престава; Мелемном снагом да ми блажи ране II стиша живце дуго злостављане. Да бедну људску слабост заборавим Што снове моје сруши у пепео Кајање позно, низ страдања цео, Труд корачања путевима правим, Безбројне жртве одрицања многа, Залудни вапај пут неба и Бога. Да тој пучини пламна заборава Садашње дане у неповрат вргнем, Да јарам тешки предрасуда свргнем; Крочив у сферу егоизма здрава Да живот нови из оспове почпем II дело својег постојања дочнем: 4 Сићушну клицу што ми даде бићу Вечност рођењем, да јој сада вратим Обилиом. жетвом, и живот позлатпм Блиставим пламом; што би у открићу Искре што души удес ми је дао, Мпогом што страда путе обасјао. Даница Маркови*.