Delo

А Н Л К А Р Е Њ II Н А 203 јазбнни? рече Степан Аркадијевич, који не хтеде да се само рукује, већ и пољуби свог пријатеља. — Јеси ли одавно дошао? — Баш сад сам стигао, па одмах похитах к теби, имам нека посла с тобом, рече Љовин, осврћући се око себе стидљиво и у исти мах љутито и узнемирено. — Хајдмо у кабинет, рече Степан Аркадијевич, који је познавао частољубиву и срдиту стидљивост свога ћријатеља и, ухвативши га за руку, поведе га за собом, као да га је хтео провести кроз неку опасност. Степан Аркадијевич је био на ;,ти“ скоро са свима својим познаницима: са старцима од шездесет година, с младићима од двадесет, с глумцима, министрима, трговцима, генерал-ађутантима, тако да су се многи од оних, који су били с њим на „ти“, често налазили на двема крајним тачкама друштвеног положаја, па би се јамачно веома зачудили кад би дознали да, преко Облонског, имају нечег заједничког. Он је био на „ти“ са сваким, с ким је пио шамиањца, а пио је он шампањац са свима, и зато, кад би се пред својим потчињенима сусрео с тим својим срамнима „ти“, као што је у шали звао многе своје пријатеље, он је, са урођеним му тактом, умео да умањи непријатан утпсак који је то „ти“ могло.изазвати код потчињених. •Љовин није био од оних срамнпх „ти“, али је Облонски својим тактом осетио да Љовин мисли, како он, Облонски, можда не жели да покаже пред свима да је с њим интиман, и зато похита да га уведе у кабпнет. Љовин је бпо скоро једних година с Облонским, и њих двојица не беху на „ти“ само по шампањцу. Љовин је био 06лонском друг II прпјатељ из ране младости. И ако нису билп исте нарави и укуса, опи су волели један другога као што се воле пријатељи, који су се здружили још у раној младости. Али и поред тога, као што то често бива код људи који су изабрали различпта поља рада, сваки од њих, ма да је после зрелог размишљања и правдао рад свог пријатеља, у души га је ипак презирао. Сваком се од њих чннило да је онај живот, којим он живи, једини прави живот, а онај, којим живи пријатељ, да је само опсена. Облонски се није могао уздржати од лаког, ироничног осмејка, кад је видео Љовина. Колико га пута већ виђа где долази у Москву са села, где је пешто радио, али шта, то Степан Аркадијевич није могао добро да појми, 14*