Delo

АНА КАРЕЊИНА 209 Док је био студенат, умало што се није заљубпо у старију сестру, Доли, алн њу наскоро удадоше за Облонског. Затим се он поче заљубљпвати у другу сестру (он као да је ocehao да треба^да се заљуби у једну од сестара, само није био начнсто у коју), али и Наталија се удаде за дипломату Љвова, чимје задевојчише. Кити је била још дете, кад је Љовин свршио универзнтет. Млади Шчербацкн оде у марину и удави се у Балтичком мору, и Љовпн поче све мање долазити у додир са Шчербацкима, н ако је био пријатељ Облонском. Али, кад је почетком ове зиме, после годину дана, дошао са села у Москву и видео се са Шчербацкима, разумео је, у коју му је од њих трп било суђено да се заљуби. Ништа простије, рекао би човек, већ да он, са своје тридесет и две године, он, коленовпћ, за кога би се пре могло рећи да је богат него да је сиромах, запроси кнегињицу Шчербацку; по свој прилици, сви би одмах рекли да је он за њу лепа прилика. Али Љовин је био заљубљен, па му се чинило да је Кити била тако савршена у сваком погледу, да је била створење које је толико уздигнуто изнад свега земаљског, а он да је тако земаљски, низак створ, да се ннје могло ни мислити е he други, па и она сама, сматрати да је он ње достојан. Пошто је као у неком бунилу провео у Москви пуна два месеца, виђајући се с Кити скоро сваког дапа на различитим састанцима у великом свету који је он почео похађати, само да би се с њом могао срести, он је на једаннут рекао сам себи да од тога не може бити ништа, и вратио се је у своје село. Његово уверење, да од тога не може бити ништа, оснивало се на том што он, у очима њених рођака, нити је добра прилика, нпти је достојап дивне Кити, и што га ни сама Кити не може волети. У очима њезиних рођака он није имао никаква уобичајена, одређена занимања,нитиположајаудруштву; ето, његови другови сад, кад је њему већ тридесет и две године, већ су: — неко пуковник и крилни ађутант, неко професор, неко директор банке или железничке дирекције, или председник читавог државног надлештва, као нир. Облонски; а он (он је врло добро знао, какав је оп морао изгледати у очима света), он је племић-носедник који гледа да запатн што више крава, који иде у лов на шљуке и подиже зграде на свом имању, што ће рећи, човек без икаког талента, човек, од кога нпшта није