Delo

208 Д Е Л 0 — Па све не ваља, зло је, рече Степан Аркадијевич и дубоко уздахну. VI. Кадје Облопски запитао Љовина, зашто је управо дошао, Љовин је поцрвенео н наљутио се на себе што је поцрвенео, а поцрвенео је зато, што му није могао одговоритн: „дошао сам да просим твоју свастику“,'ма да је само зато и дошао. Љовини и Шчербацки беху старе московске племнћке куће које су увек биле у блиским н пријатељским односима. Ти су се односи још јаче учврстили кад је Љовин био студенат. Он се заједно спремао и уписао се у унпверзитет са младим кнезом Шчербацким, братом госпођица Доли и Кити. Тада је Љовин често одлазио Шчербацкима у кућу и заљубио се у ту кућу. Ма колико то изгледало чудновато, али Константин Љовин је био заљубљен баш у кућу, у породицу, а нарочито у женску половину породице Шчербацких. Љовпн своју мајку није ни запамтио, а његова једина сестра била је од њега старија, тако да је у кући Шчербацких први пут видео онај стари племићки живот образоване и честпте породице, којим он није живео, јер је остао без оца и мајке Сви чланови те нородпце, нарочито женска половина, долазили су му као заклоњени неким тајанствепим иеспичким застором, и он не само да није видео у њима никаких мана, него је био уверен да се иза тог песничког застора, који пх је заслањао, крнју узвпшени осећаји и савршене врлине. Зашто су те три госпођице говориле једног дана енглески, а другог француски; зашто су оне у одређено време наизменце свирале на клавиру, чији су се звуци чулн и горе код брата, где су њпх двојица, као студенти, учили; зашто су долазили у кућу ти учитељи француске књнжевности, музике, цргања и играња; зашто су се све три госнођпце у одређено време, а у пратњи госпођпце Линонове, довозиле у кочијама до Тверског булевара, обучене у атласне бундпце: Доли у дугачку, Наталија у полукратку, а Китиу сасвим кратку, тако да су се виделе њепе лепе ножпце у затегнутим црвеним чараиами; зашто су oue шетале по Тверском булевару, а за њима лакеј са златном кокардом па шеширу: све то и много што шта, што се збивпло у том тајанственом свету, оп није ранумео, али је знао да је све што се тамо збивало, било дивно, п био је заљубљен баш у тајанствепост тога што се збивало.