Delo

220 Д Е Л 0 конфесијоналне школе. Католици у Скадру добри су католици. То пошљедње средство, наговарање о исповјесгима, имало је снлног утицаја. Требало је италијанске школе приказати као уточнште најгорег олоша у Скадру, гд1'е се стиче све што је покварено. Дођоше најпослије и потреси, кбји у велико оштетише Скадар. Италијанске школе затворише се. Конфенсијоналне радпле су и даље. У оној невољи многе су породице биле срећне што су имале гдје да смјесте своју дјецу не само на науку, него II na храну, а и које су одјеване од главе до пете. На тај начин много је дигнут углед конфесијоналних школа. Билаје још већа захвалност према Аустрији, кад је из Беча дошао силан новац, покупљен за пострадале од потреса. Јесу ли сви ти прилози дани из човјечанске љубави? Радња службене Италије у Албанији своди се скоро на ништицу. Једина је трговина, која тамо подржава италијански дух и италијански осјећај. Регби, да је италијанска влада урадила све, што је било у њеној снази да учини. Застала је тек на почетним радњама, као човјек, који нема поуздања у своју снагу. Морала би да ради сасвим друкчије. У Скадру није довољан само италијански генерални конзул. Аустро-угарска влада, сјем генералног конзула, има у Скадру и вице-конзула, једнога помоћника и два драгомана, од којих је један католик, а други мухамедапац. Може ли се за све бринути и може ли свему доскочити ј е д ан чиновник? Смије ли се италпјански конзулат у Скадру, који је врло важан, оставитп самом драгомапу, кад копзул оде на пут? Аустро-Угарска ради друкчије. Она пма много својих чиновнпка у Скадру и но Албанији. Тп чпновници служе много година по Албанији, или барем по Балканском Полуострву. Познавају савршено језике, обичаје п осјећаје пародне. Италија ради друкчнје, протпв својих жнвотних интереса. Народи, који не знаду да истрају у раду, не могу да до* бију ни бојеве у ратовпма, нп политичке бојеве. Пе заслужују пи да постоје владе, које пе знаду да управљају и да организују, које немају одређене воље и одређеног смјера у евом раду. Италија треба друкчпје да ради, ако озбиљно мисли о својој будућности. Какви су, радп Албанпје и ради свега осталбга, одиосп између Италнје и Аустро-Угарске? Како је постунала и како