Delo

244 Д Е Л 0 братовљеву немару за науком и школом. Живосна, одлучна и практична, каква је била, једила се она на његову вечиту замишљеност, на туробност, а много му је узимала за зло и то, што је увек био узрок свакојаким немилим речима о њему. Мама би се увек љутнула на ова наша пребацивања брату, и рекла би: — Баш сте ви неке немилосрдне сестре! Филин би нас само погледао мрачнгш погледом. Ја држим, да он већ тада није више имао праве љубави према нама: ни према оцу, ни према нама сестрама. Али није он био вигие одан као раније ни сиротој мами. Он је сада већ није ценио много више од ма које друге старе, верне служавке. Њено му се обожавање допадало, али без осећања дужчости према њој за што више, до тог допадања. Од оца' се он повлачио све више, а и од нас сестара, чије је неодобравање његовог немара пспуњавало његову душу одвратношћу. Ми га нисмо разумевали, по њоговом уверењу. Уз нас је бивао само кад је морао. 0 ручку или о вечери седео би ћутећн за столом и ишчезавао би још пре но што је посуђе дигнуто, те да се затвори у своју собу, па ту да чита и да тоне у умствотању. И сама наша присутпост била му је непријатна. Он је — на његову несрећу, могу рећи — имао другова, који су имали вере у њега. Шта су они од њега ишчекивали и због чега су му се повпновали, и у поданичкој му се понизности дивилн, зацело пе би био нико у стању казати. Може бити да су ова другарска очекивања нечега од њега, п ово дивљење, имали своју клпцу у Филипову чврсту веровању у сама себе. Ou је имао вере у себе, а то се после преносило, зрачило, и на друге. Овом је својом вером импоновао он осталима. Он је био зрелији од својих другова, много је читао н размишљао. У шеснаестој већ годпни био му је Шопенхауер његов идеал, пз чијих је дела био прочитао пзводе. Шопенхауер је требало да му буде вођ у животу. ПЈта ће од њега бити пајзад нико није знао, нптп је могао ногодити, па ни он сам. Алн је ou свакојако замишљао нешто велико: песннк, философ, научар, нспитивалац, коме ће потомство подизати споменпке, а којега, као што то обично бива, не појми овај кратковиди свет, а на првом месту тек његова нородица.