Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 247 да ћеш зз, трговца имати више склоности и више дара. Само немој већ унапред да помишљаш, како ни овај новп пут неће бити по твом укусу. Добра воља може много учинити. Ако ли је, пак, не будеш имао... онда си изгубљен за живот... па, ма те на које било место поставили. Он беше пустио оца да говори, а сам не изусти ни једне речи: ни „за“, нн „против“. Без иједног покрета, не погледавшп у лице нп оцу, ни мени која бех ту, упро је био поглед, кроз отворен прозор, само горе у плаво небо, које је сунце обасјавало својим топлим зрацима. Био је прекрасан мајски дан. — Чујеш ли ти, , ово што ти говорим? — узвикпу отац узбуђено на завршетку. — Да... одговори он, н ни речи више. — Онда буди спреман. У седам часова довече одвешћу те, да те представим господару., у чијој ћеш радњи бити од сутра . ујутру... Јесн ли ме разумео! — Да.Л рече он опет, неким особеним нагласком, пуним ругања. У соби до те плакале је и дрхтала од узбуђења сирота мати, изван себе, због тога што .се нмало срца, да се младићу учини тако нажао. Она се чак и љутила на оца, што иначе није чинила никада. — Види-дер шта ти ради брат! — рече ми она, кад сам . се стала трудити да је уверим, како је оправдано оно што је отац предузео. — Филип је сам — рече. Говори му. Теши га... Боже мој! Каква ларма и узбуна због једне дечје будалаштине!.. — То није била, мамо, његова прва будалиштина — одговорих јој. Међутим учиних по њеној жељи и потражих брата. Онје још непрестано стајао на прозору и још једнако гледао горе у мајско небо. Ја сам сада свнм срцем тежила к њему. Он је грешио, често и много грешио, али је он био сада несрећан, казна оштра. А био је још и врло млад. Није се смело сад бити према њему сувише строго, њему је требало љубави. Он ми је чисто био као туђ, то осећах у овом тренутку. Моја је тежња к њему била као к неком туђпну. Скоро нисам знала шта да му кажем. Моја кривица није била што се бесмо овако отуђили. Он се од мене уклањао, своје срце према мени затварао. Сада сам тек иостала свесна тога колико се