Delo

248 Д Е Л 0 огуђно од мене. Па и опет хтедох да покушам. Мождћ he мојој љубави поћи аа руком да настав1пм ону раскинуту везу између наших срдаца. Долазећи к њему застадох на прагу и зовнух га по имену: — Филипе! Он се не окрете, нити проговори. — Погледај ме, бар! — замолих га и приђох му ближе. Зашто нас- све тако осорно одбијаш од себе? Ми те волимо, желимо ти што је најбоље, та, то бар мораш признати. — Да, да, варавно! прогунђа он презриво. — Та шта бисте ми боље могли ножелети! — Немој тако, болан! — одговорих му ја и наслоних се руком на његово раме. — То ми нисмо од тебе заслужили. II отпочех му говорити, опоменух га на детињство, и на то како је тада био љубимац свију нас, како смо све чинили да би он био задовољан и срећан. Опоменух га на оне хиљаде брига и свакодневне жртве, које је јадна мати приносила за њега док није одрастао, на стрпљење и дуготрајно нопуштање и опраштање које су му чинили — родитељи, и ако им је он донео многа разочарења, а сад је дошао на њега ред да он нрпнесе прву жртву. Оп мора учинити ову жртву, мора извршити ово ирво веће савлађивање самога себе, те да да родитељима задовољења за све што им је до овога часа остао дужан. Отац који је веома добар, и њега, као једпнца, волп врло нежно, неће зацело бити непомирљив. Син му само мора показати ма у неколико да има намеру и тежњу да се врати са досадањега пута, да се покори, да ноправи оно што је до дапас пропустио... Да ли је то баш тако тешко принети добрим родитељима једпу жртву? Зар неће да покуша бар да то учнни радо, стрнељиво, понизно, те да та жртва добије своју вредност и да начини оца помирљивим?.. Дуго сам му говорила овако и рекла му све за шта сам се могла нонадати да ће га дирнути, ублажитн, омекшати. Руке прикоичавах све чвршће око њега, преклињах га и плаках, наслољена главом на његово раме. Али све то ue учини на његово срце ни пајмањи утисак — пи моје речи, ни моје сузе. Оп ћута п ћута, па ме пајзад отури с речима: — Остави ме самог!.. То је једина услуга, коју ми можеш учинити.