Delo

X Р 0 Н И К А 261 званичне стране, из уста једног мннистра спољних послова, пала крупна реч — аутономнја Маћедоније! Колико задире у суштину наших животних национаДнпх пнтереса, колико је могућна и остварљива, а у колико бп аутономија Маћедоније решила балканско нитање нли бар за дужи нпз година очувала мир на Балкану, — о томе је немогућно у овом оквиру говорити. Али је од интереса да су противу овога скочили аустријски и пемачки листови. Разуме се — они су говорили о немогућностн остварења аутономпје Маћедоније и никаквој користи од ње, али иза редова онн су цпљали на суштину говора Сер Едварда Греја, којом се погађа освајачка политика Аустрије. 0 аутономији Маћедоније може се дпскутоватн, свакојако, али је несумњиво да се Аустрија и Немачка осетиле погођеие суштином п смислом говора Грејово, — да се европске силе морају друкче груписатп и без освајачкпх намера, То је био пнглески одговор на објављени успех спољне политике барона Ерентала. А за њим дошао је и други, који се очекивао дуго, за то се као у воску држало да ће друкчији бити, повољнији по аустријску нолитику па Балкану. То је руски одговор. Аустријски су листови непрестано уверавалп, да ће Р.усија прпјатељски прихватитн аустријски пројекат новопазарске железнице, шта више да ће руски министар спољ. послова у Думи категоричкп изјавитп да се ништа нпје изменпло у односима између Русије и Аустрије. II докле су руски листовн енергично протествовали нротнву аустријске балканске политике, дотле је званична Русија још непрестано ћутала И она је на послетку проговорнла. Руски министар спољ. послова, Извољски, упутио је окружннцу свима руским посланицима изјављујући своје гледиште о новопазарској железници. Оно је је iicTiiua резервисано за то опет ненријатељско по аустрпјску политику продпрања. II у колико је Извољски дотичућн се непосредно новопазарске железнице био пажљив н обазрив, неказавши одређено мишљење Русије, у толико је одрешенији био додирнувши преддог српске владе о грађењу трансбалканске железнице — Д.унав — Јадранско море. Русија је, вели руски министар спољ. послова, прнхватила молбу српске владе, помоћиће је у Царигад.у и нада се да ће то и остале велпке силе учинити. Како је Италија одмах — телеграфским путем — изјавила своју готовост и потпуну сагласност са мпшљењем