Delo

'260 Д Е Л 0 нпти мисле предати Балкан на милост и немилост немачког Drang nach Osten. Никада Европа нпје била више заинтересована судбином балканског полуострва, и никада се интереси балканских народа нису тако подударали са интересима културне Европе, — разуме се сем Аустрије и Немачке — као данас. II говор сер Едуарда Греја значајан је и с тога што је он рекао не само што као енглески министар мисли, по рекао оно што мисли Европа у овом питању. И ако Европа не мисли да спори право Аустрији да гради новопазарску желеницу, н ако је примила к знању уверавања Аустро-Угарске да су то само економски пнтереси који је одлучују на овај корак, — опет је Европа далеко од тога да верује у невиност аустрнјске политике на Балкану. На против Европа је ирећутно признала да не верује да се та железница гради једино из економских узрока, већ впше из политичких. Продпрање Аустро-Угарске на Балкан, што значи уједно и Немачке, опасност је не само по равнотежу европских сила већ и неиосредна, за Балкан. II разуме се после оваког схватања не може бити и даље једнодушности Европе у балканском питању, те је природно да се силе морају груписати на другој основи. Остави лн се овако — да Аустрија продире на Балкап, крај равнодушне Европе, и да се народности балканске узајамно утамањују у непрестаном четовању и крајинама, у вечитој анархији* више је но вероватно да ће европски мир бити озбплшо угрожен, да ћемо скорије, но што се мисли, бпти перспективом страшног рата. Да се то избегне потребно је озбиљно порадити да се уведе мир и ред у Маћедонији, — а то ће бити када реформе буду истински изведене. За ово је немогућан овај досадашњи метод, — пити опет треба веровати више да пма једиодушности европскнх сила. Најбоља је гаранцнја, но мишљењу Сер Едуарда Греја, — аутономија Маћедонпје с једшш гувериером. Турска н неће и не може увести реформе, а ни Еврона, крај доказане разнолнкости ннтереса, неће. Остаје дакле да се однста докаже које су то вел. снле за истински ред и мир у Маћедонији, којима дакле ппје стало да каквих својпх освајачких намера. Те велике снле, које се буду као већина издвојпле имаће довољно ауторптета да нагнају Турску да да аутономију Маћедонији п да нозајме потребни ауторптет гувернеру Маћедоније. Тако је па најкомиетентннјем месту са