Delo

X Р 0 Н II К А 269 живот енергичпијиј потези његове технике биће снажнији и енергичнији а језик његов са којим се он у своме раду^нами обраћа биће јаснији а за гледаоца речитији. У пдеји композиције, у колориту и начину слагања боја, у индивидуалном схватању природе кључ је, којнм се .за нас отвара све оно што је скривено. Особнне говора уметниковог су карактеристичне и израз су његове интелигепције и индивидуалности, у колико је ово код уметника развијеннје у толико ће и начин обраде бити оригиналнији. Тежња једног слнкара да нађе сходни начин свог изражавања у техннци, заузима важан део његовога рада, коме ће он па свој начин давати форму п слику својих замисли и идеја. Разуме се да у томе игра врло важну улогу карактер и темпераменат, од овог последњег зависи да ли ће то изражавање — стил бити грубљи или блажији: широким потезима или кратким, тачкама или линијама. Ову тежњу тражења своје технике, свога стила видимо и код Вучетића и она се доста различна јавља на појединпм његовим радовима. Жеља уметника за животом, за обнављањем, уношењем нечега новога и још неказанога у своје радове нпје погрешка као што то можда изгледа неким критичарима, то је знак да уметник не стари, да му у срцу још гори огањ младости, да је продуктиван п да с њиме још крптичар пије завршпо свој рад. Уметник се сам у себи тражи, а кад ће доћи његов цајт н да се нађе, друго је питање. Рафаело се тражио н нашао, а Тицпјано је н у 80. годинп својој тражио нови начин говора са својпм духовима, као доказ навешћемо једну од његових последњпх слика „Мучење Хрпста“ (у Мипхен. пинакотеци), где је употребио такву технику као да је младпћ од20 годипа II са таквим темпераментом и енергијом сликао, као да није бно осамдесетогодишњи старац. У свима својнм техникама Вучетић је остао декоративан и врло мало пмпресионисга. На својпм првпм слпкама је впше на форму пазио, алп што је више у рад улазпо ностајао је декоратпвннјп, нарочпто код портрета. Ако бн његов рад делили но техничком схватању, поделили би га у три групе: шпроком кичицом за формом, у паралелним нотезп.ма и таласима, декоративно и импресионистичкн. У прву групу би дошле, све композиције сем фреска, у другу поргрета, а у трећу пејзажи. Са техником мешао се н колорпт који је код прве груне